Račun privatizacije prazne zbog deficita

Vlada RS tokom devet meseci nije mogla da “pokrpi” sve redovne budžetske troškove od prihoda i kredita od MMF, nego je u tri navrata posegla za ukupno 92,5 miliona maraka sa računa od privatizacije i sukcesije (eskrow račun). Uprkos tome, deficit budžeta za devet meseci je 37,4 miliona KM. Ministarstvo finansija RS evidentiralo je da su ukupni konsolidovani prihodi i prilivi 1.176.600.000, a rashodi 1.214.000.000 KM.
Budžet i dogodine bez povećanja

U informaciji o izvršenju budžeta za devet meseci 2010. Vlada RS navodi da je od “pozajmljenih” 92,5 miliona KM vratila na (eskrow račun) 25 miliona maraka. Na redovnim i namenskim računima budžeta RS 30. septembra bilo je 355,3 miliona maraka, od čega se na escrow računu nalazilo 297,1 milion KM.

Kao i prethodne godine, Vlada RS je unutrašnji dug izmirivala uglavnom novcem od privatizacije, tako da je u devet meseci sa eskrow računa isplaćeno oko 47,1 milion maraka. Za kupovinu imovine firmi u stečaju i za osnivačka ulaganja uzeto je oko 2,9 miliona maraka sa escrow računa, a za stambeno zbrinjavanje porodica poginulih boraca i RVI iskorišćeno je oko 9,7 miliona KM.


Budžet RS za devet meseci ostvaren je 90 odsto u odnosu na plan, nešto više od milijarde maraka. Indirektni porezi skupljeni su u planiranom iznosu od 685,8 miliona KM, dok su prihodi od direktnih poreza najviše “podbacili”. Sakupljeno je 89 odsto od planiranih prihoda, odnosno 183 miliona maraka.


Planirani budžet RS za 2010. je 1,6 milijardi maraka, a po najavama iz Vlade RS, isti iznos biće predložen i za 2011. godinu. To znači da će treću godinu zaredom republička kasa biti na istom nivou. Međutim, kumulativni deficit budžeta na kraju 2009, po nalazima revizije javnog sektora, bio je ukupno 445 miliona maraka.

Imajući u vidu na koji način je Vlada “krpila” budžetske troškove u devet meseci i plan za 2011, skoro da i ne postoji mogućnost za povišice plata na kojima insistira Savez sindikata RS, barem kada je reč o budžetskim korisnicima.

“Prostor za bilo kakva povećanja u 2011. ne postoji, ne samo u RS nego na svim nivoima u BiH. Naredna godina biće sigurno teža nego ova, naročito za najsiromašnije. Vlasti u BiH moraće, ako budu ispunjavali uslove iz aranžmana sa MMF, praviti rezove u javnoj potrošnji koje će najviše osetiti najsiromašniji”, ocenjuje ekonomista Svetlana Cenić.

Ona smatra da bi se sada “lakše disalo” da vlasti pre dve, tri godine nisu naglo povećale plate u državnoj upravi bez pokrića, što privreda ni tada nije mogla da finansira. “Sada samo u začaranom krugu. Država ne ispunjava svoje obaveze, odnosno krši zakone. Jedan od primera je veliko kašnjenje u isplati poslodavcima na ime refundacije za redovno i porodiljsko bolovanje“, kaže Cenićeva.
 
Stanje na računu od privatizacije
Period - stanje
31. decembar 2007. - oko 1,3 milijarde KM
31. decembar 2008. - oko 987 miliona KM
31. decembar 2009. - oko 590,5 miliona KM
30. septembar 2010. - 297,1 milion KM
*Podaci za 2007, 2008. i 2009. su iz izveštaja Glavne službe za reviziju javnog sektora RS, a za 2010. je podatak Vlade RS