Рачун приватизације празне због дефицита

Влада РС током девет месеци није могла да “покрпи” све редовне буџетске трошкове од прихода и кредита од ММФ, него је у три наврата посегла за укупно 92,5 милиона марака са рачуна од приватизације и сукцесије (ескроw рачун). Упркос томе, дефицит буџета за девет месеци је 37,4 милиона КМ. Министарство финансија РС евидентирало је да су укупни консолидовани приходи и приливи 1.176.600.000, а расходи 1.214.000.000 КМ.
Буџет и догодине без повећања

У информацији о извршењу буџета за девет месеци 2010. Влада РС наводи да је од “позајмљених” 92,5 милиона КМ вратила на (eskrow рачун) 25 милиона марака. На редовним и наменским рачунима буџета РС 30. септембра било је 355,3 милиона марака, од чега се на есцроw рачуну налазило 297,1 милион КМ.

Као и претходне године, Влада РС је унутрашњи дуг измиривала углавном новцем од приватизације, тако да је у девет месеци са ескроw рачуна исплаћено око 47,1 милион марака. За куповину имовине фирми у стечају и за оснивачка улагања узето је око 2,9 милиона марака са есцроw рачуна, а за стамбено збрињавање породица погинулих бораца и РВИ искоришћено је око 9,7 милиона КМ.


Буџет РС за девет месеци остварен је 90 одсто у односу на план, нешто више од милијарде марака. Индиректни порези скупљени су у планираном износу од 685,8 милиона КМ, док су приходи од директних пореза највише “подбацили”. Сакупљено је 89 одсто од планираних прихода, односно 183 милиона марака.


Планирани буџет РС за 2010. је 1,6 милијарди марака, а по најавама из Владе РС, исти износ биће предложен и за 2011. годину. То значи да ће трећу годину заредом републичка каса бити на истом нивоу. Међутим, кумулативни дефицит буџета на крају 2009, по налазима ревизије јавног сектора, био је укупно 445 милиона марака.

Имајући у виду на који начин је Влада “крпила” буџетске трошкове у девет месеци и план за 2011, скоро да и не постоји могућност за повишице плата на којима инсистира Савез синдиката РС, барем када је реч о буџетским корисницима.

“Простор за било каква повећања у 2011. не постоји, не само у РС него на свим нивоима у БиХ. Наредна година биће сигурно тежа него ова, нарочито за најсиромашније. Власти у БиХ мораће, ако буду испуњавали услове из аранжмана са ММФ, правити резове у јавној потрошњи које ће највише осетити најсиромашнији”, оцењује економиста Светлана Ценић.

Она сматра да би се сада “лакше дисало” да власти пре две, три године нису нагло повећале плате у државној управи без покрића, што привреда ни тада није могла да финансира. “Сада само у зачараном кругу. Држава не испуњава своје обавезе, односно крши законе. Један од примера је велико кашњење у исплати послодавцима на име рефундације за редовно и породиљско боловање“, каже Ценићева.
 
Стање на рачуну од приватизације
Период - стање
31. децембар 2007. - око 1,3 милијарде КМ
31. децембар 2008. - око 987 милиона КМ
31. децембар 2009. - око 590,5 милиона КМ
30. септембар 2010. - 297,1 милион КМ
*Подаци за 2007, 2008. и 2009. су из извештаја Главне службе за ревизију јавног сектора РС, а за 2010. је податак Владе РС