Jeremić nije imao infrastrukturu DS

 Politički analitičari kažu da nije iznenađenje što je Vuk Jeremić ostao bez potpredsedničkog mesta DS-a, jer su ostali kandidati imali infrastrukturu iza sebe.

Posle jučerašnjeg maratonskog glasanja delegata DS-a za izbor stranačkih funkcionera i organa, sat vremena posle ponoći saopštena su imena petoro potpredsednika.

Najveću podršku delegati su pružili Draganu Đilasu, dok je "ispod crte" ostao Vuk Jeremić.

Za sve koji malo bolje poznaju prilike u Demokratskoj stranci, rezultati za potpredsednike prema kojima je: Dragan Đilas osvojio 1.725 glasova, Dušan Petrović 1.603, Bojan Pajtić 1.535, Dragan Šutanovac 1.421, a Jelena Trivan 1.183 glasa nisu iznenađenje, tvrde politički analitičari.

Oni su složni i da ostanak Vuka Jeremića "ispod crte" sa osvojenim 981 glasom nije neočekivan.

Profesor FPN Zoran Stojiljković kaže za B92 da se ne može povezati to što Vuk Jeremić nije izabran za potpredsednika DS, sa njegovom smenom, o kojoj su pisali mediji.

"Ne mora tu biti neke direktne veze i vrlo lako vi možete imati visok ugled i rejting u javnosti, a mali u stranačkom aparatu“, kaže Sojiljković.

Loš tretman u stranci, prema Stojiljkovićevom mišljenju, mala je osveta za one koji nisu, kako kaže, "deca stranke" i koji na pozicije dođu milošću šefa stranke. "Činilo se od starta, da Jeremić ima nešto manje šanse od drugih kandidata, zato što on nije partijski insajder, on je došao u stranku na predlog predsednika Tadića, i to odmah na državne funkcije", kaže profesor FPN.

"Ono što je najveći utisak je da nema iznenađenja. Svi smo očekivali da Đilas će biti visoko pozicioniran kao i svi koji imaju infrastrukturu tj. da najverovatnije neće proći gospodin Jeremić jer on nije partijski insajder, iza njega nije stajala partijska infrastruktura i on se doživljava kao neka vrsta corpus separatuma u DS", kaže on.

"On nije imao, za razliku od Pajtića, pa i Petrovića i Đilasa podršku u infrastrukturi i ovo za ozbiljne analitičare, koji su imali u vidu da mu je kampanja morala biti drugačija i da je u nekoj meri bojkotovana, nije nikakvo izneneđenje“, objašnjava profesor FPN.

"To je naravoučenije da morate proći kroz stranačku infrastrukturu. Nadam se da to neće značiti osporavanje njegovih sposobnosti i kapaciteta, jer često možete biti popularniji među građanima nego u sopstvenoj stranci", navodi Stojiljković.

Stojiljković objašnjava da se i pored toga što je elektronski sistem brojanja glasova zakazao, ne može dovesti u pitanje regularnost izbora u DS.

"Nema prostora, ali je ipak to mala bruka, eto koliko je tehnoloija otišla daleko, ali neki naši sistemi primene tako sporo, ali je to nepotrebno dodatno dramaturški obojilo ove relativno neizvesne izbore, jer je DS, time što je imala jednog kandidata više i to ne sparing partnera, nego ozbiljnog takmaca, ipak, dala neku demokratsku dimenziju, koju, inače, unutarpartijski izbori imaju jako retko“, smatra on.

Politički analitičar Milan Nikolić kaže da će, ukoliko bude dosledno realizovala predstavljeni program, DS ostati stožer svake sledeće vladajuće koalicije.

"Vi ste čuli da su oni izašli sa programskim dokumentima. Tu ima više elemenata, to treba proučiti. Jedan da se odlučnije ide ka EU, drugi ka realnoj ekonomiji, reindustralizacija, povećanje proizvodnje, izvoz, i treće, da će ići odlučnije u levo, u smislu socijal-demokratije, boriće se protiv kriminala i korupcije i u svojim redovima i izvan, i biće i dalje najjača politička stranka na našoj sceni, stožer verovatno svake sledeće koalicije na vlasti", smatra Nikolić.

Na izborima za članove Predsedništva DS-a izabrani su Zoran Alimpić, Oliver Dulić, Milorad Đurić, Milovan Marković, Miodrag Đidić, Saša Paunović, Boško Ristić, Vladimir Jovanović i Goran Bogdanović.