Jеремић није имао инфраструктуру ДС

 Политички аналитичари кажу да није изненађење што је Вук Јеремић остао без потпредседничког места ДС-а, јер су остали кандидати имали инфраструктуру иза себе.

После јучерашњег маратонског гласања делегата ДС-а за избор страначких функционера и органа, сат времена после поноћи саопштена су имена петоро потпредседника.

Највећу подршку делегати су пружили Драгану Ђиласу, док је "испод црте" остао Вук Јеремић.

За све који мало боље познају прилике у Демократској странци, резултати за потпредседнике према којима је: Драган Ђилас освојио 1.725 гласова, Душан Петровић 1.603, Бојан Пајтић 1.535, Драган Шутановац 1.421, а Јелена Триван 1.183 гласа нису изненађење, тврде политички аналитичари.

Они су сложни и да останак Вука Јеремића "испод црте" са освојеним 981 гласом није неочекиван.

Професор ФПН Зоран Стојиљковић каже за Б92 да се не може повезати то што Вук Јеремић није изабран за потпредседника ДС, са његовом сменом, о којој су писали медији.

"Не мора ту бити неке директне везе и врло лако ви можете имати висок углед и рејтинг у јавности, а мали у страначком апарату“, каже Сојиљковић.

Лош третман у странци, према Стојиљковићевом мишљењу, мала је освета за оне који нису, како каже, "деца странке" и који на позиције дођу милошћу шефа странке. "Чинило се од старта, да Јеремић има нешто мање шансе од других кандидата, зато што он није партијски инсајдер, он је дошао у странку на предлог председника Тадића, и то одмах на државне функције", каже професор ФПН.

"Оно што је највећи утисак је да нема изненађења. Сви смо очекивали да Ђилас ће бити високо позициониран као и сви који имају инфраструктуру тј. да највероватније неће проћи господин Јеремић јер он није партијски инсајдер, иза њега није стајала партијска инфраструктура и он се доживљава као нека врста цорпус сепаратума у ДС", каже он.

"Он није имао, за разлику од Пајтића, па и Петровића и Ђиласа подршку у инфраструктури и ово за озбиљне аналитичаре, који су имали у виду да му је кампања морала бити другачија и да је у некој мери бојкотована, није никакво изненеђење“, објашњава професор ФПН.

"То је наравоученије да морате проћи кроз страначку инфраструктуру. Надам се да то неће значити оспоравање његових способности и капацитета, јер често можете бити популарнији међу грађанима него у сопственој странци", наводи Стојиљковић.

Стојиљковић објашњава да се и поред тога што је електронски систем бројања гласова заказао, не може довести у питање регуларност избора у ДС.

"Нема простора, али је ипак то мала брука, ето колико је технолоија отишла далеко, али неки наши системи примене тако споро, али је то непотребно додатно драматуршки обојило ове релативно неизвесне изборе, јер је ДС, тиме што је имала једног кандидата више и то не спаринг партнера, него озбиљног такмаца, ипак, дала неку демократску димензију, коју, иначе, унутарпартијски избори имају јако ретко“, сматра он.

Политички аналитичар Милан Николић каже да ће, уколико буде доследно реализовала представљени програм, ДС остати стожер сваке следеће владајуће коалиције.

"Ви сте чули да су они изашли са програмским документима. Ту има више елемената, то треба проучити. Један да се одлучније иде ка ЕУ, други ка реалној економији, реиндустрализација, повећање производње, извоз, и треће, да ће ићи одлучније у лево, у смислу социјал-демократије, бориће се против криминала и корупције и у својим редовима и изван, и биће и даље најјача политичка странка на нашој сцени, стожер вероватно сваке следеће коалиције на власти", сматра Николић.

На изборима за чланове Председништва ДС-а изабрани су Зоран Алимпић, Оливер Дулић, Милорад Ђурић, Милован Марковић, Миодраг Ђидић, Саша Пауновић, Бошко Ристић, Владимир Јовановић и Горан Богдановић.