EU u potrazi za finansijskim osiguranjem

Sastanak ministara finansija EU koji je započeo u ponedeljak podelio je Evropu, konstatuje nemački Berliner Cajtung. Što ne čudi pri tako radikalnom razmimoilaženju pozicija učesnika, kada je reč o najsvetijem: finansijskim žrtvama. Evrospka komisija, koju je podržao predsednik Evropske Centralne banke Žan-Klod Triše, insistirala je na uvećanju kapitala stabilizacionog fonda EU i MMF. Razmeru je izrekla Belgija: udvostručiti je, konsolidovavši u zajednički kotao trilion i po evra. Nemačka, koju su podržale bogate zemlje, odlučno je protiv. U tome je osnovna suština kolizije. Temu razmatra analitičar Sergej Guk, čije ekspertsko mišeljenje je predstavio direktor Ekonomskog instituta, dopisni član RAN Ruslan Grinberg.
 

Svaka strana ima svoje rezone, prilično logične. Puneći fond novce, Brisel teži da skine deo opterećenja sa Evropske Centralne banke, koja otkupljuje na tržištu dugove problematičnih država. Istovremeno to je signal finansijskim špekulantima koji se previše zanose: EU ne ostavlja svoje na cedilu. Ona će naći sredstva da ne dopusti finansijski krah ni jedne partnerske zemlje.
 

A Nemci su protiv ovog predloga, ukazujući da se Brisel i Evropska Centralna banka unapred potpisuju na nestabilnost zone evra. Zahtev Brisela i Evropske Centralne banke da se osiguraju dok još niko nije krahirao izaziva pitanje: da li je zaista sve u redu u Kraljevstvu Danskom? Evo mišljenja Ruslana Grinberga, direktora Ekonomskog instituta i potpredsednika RAN.
 

Bogate zemlje moraju da plate za jedinstveni ekonomski prostor, on skupo košta. Mislim da je to trebalo ranije učiniti. Hteo bih da se složim sa bivšim premijerom Španije Filipom Gonsalesom koji je nedavno u intervjuu za Internešnl Herald Tribjun vrlo pravilno primetio: Evropa je na raskršću. Ona može da odabere jednu od tri varijante.
 

Prva je da krpi rupe kako se one budu pojavljivale, tačnije da se bavi kratkoročnim konfliktima interesa. Druga je sasvim loša varijanta: može da se vrati nacionalnim valutama. I tada će svaka zemlja imati opet svoju valutu, koja će jednostavno devalvirati kada nastane potreba da se pokriju dugovi. Ali to će biti potpuni poraz evropske ideje, poraz integracije, survavanje unazad.
 

Postoji treća varijanta, koja ima prednost. I mislim da će i Nemci biti dovoljno pametni, mada iz političkih razloga ne žele da uvećavaju stabilizacioni fond, zato što će samo oni morati tamo da uplaćuju novac. Na sreću po Nemce, oni su stalno išli napred prilikom izlaska iz krize. Zato su i zainteresovani da oko njih budu zemlje koje bi kupovale investicionu robu, između ostalog mašine i opremu. Izgleda da će priča oko uvećanja stabilizacionog fonda biti realizovana.
 

Zaključak eksperta Ruslana Grinberga: EU će izdržati sva iskušenja. Za sada se 27 ministara finansija savetuje povodom nekakvog zajedničkog paketa mera, kako bi jednim udarcem završili aktualnu dužničku krizu. O sadržaju je prevremeno govoriti iz prostog razloga: konkretni predlozi će se usaglašavati sve do narednih samita EU. Prvi je zakazan za februar, drugi za kraj marta.