ЕУ у потрази за финансијским осигурањем

Састанак министара финансија ЕУ који је започео у понедељак поделио је Европу, констатује немачки Берлинер Цајтунг. Што не чуди при тако радикалном размимоилажењу позиција учесника, када је реч о најсветијем: финансијским жртвама. Евроспка комисија, коју је подржао председник Европске Централне банке Жан-Клод Трише, инсистирала је на увећању капитала стабилизационог фонда ЕУ и ММФ. Размеру је изрекла Белгија: удвостручити је, консолидовавши у заједнички котао трилион и по евра. Немачка, коју су подржале богате земље, одлучно је против. У томе је основна суштина колизије. Тему разматра аналитичар Сергеј Гук, чије експертско мишељење је представио директор Економског института, дописни члан РАН Руслан Гринберг.
 

Свака страна има своје резоне, прилично логичне. Пунећи фонд новце, Брисел тежи да скине део оптерећења са Европске Централне банке, која откупљује на тржишту дугове проблематичних држава. Истовремено то је сигнал финансијским шпекулантима који се превише заносе: ЕУ не оставља своје на цедилу. Она ће наћи средства да не допусти финансијски крах ни једне партнерске земље.
 

А Немци су против овог предлога, указујући да се Брисел и Европска Централна банка унапред потписују на нестабилност зоне евра. Захтев Брисела и Европске Централне банке да се осигурају док још нико није крахирао изазива питање: да ли је заиста све у реду у Краљевству Данском? Ево мишљења Руслана Гринберга, директора Економског института и потпредседника РАН.
 

Богате земље морају да плате за јединствени економски простор, он скупо кошта. Мислим да је то требало раније учинити. Хтео бих да се сложим са бившим премијером Шпаније Филипом Гонсалесом који је недавно у интервјуу за Интернешнл Хералд Трибјун врло правилно приметио: Европа је на раскршћу. Она може да одабере једну од три варијанте.
 

Прва је да крпи рупе како се оне буду појављивале, тачније да се бави краткорочним конфликтима интереса. Друга је сасвим лоша варијанта: може да се врати националним валутама. И тада ће свака земља имати опет своју валуту, која ће једноставно девалвирати када настане потреба да се покрију дугови. Али то ће бити потпуни пораз европске идеје, пораз интеграције, сурвавање уназад.
 

Постоји трећа варијанта, која има предност. И мислим да ће и Немци бити довољно паметни, мада из политичких разлога не желе да увећавају стабилизациони фонд, зато што ће само они морати тамо да уплаћују новац. На срећу по Немце, они су стално ишли напред приликом изласка из кризе. Зато су и заинтересовани да око њих буду земље које би куповале инвестициону робу, између осталог машине и опрему. Изгледа да ће прича око увећања стабилизационог фонда бити реализована.
 

Закључак експерта Руслана Гринберга: ЕУ ће издржати сва искушења. За сада се 27 министара финансија саветује поводом некаквог заједничког пакета мера, како би једним ударцем завршили актуалну дужничку кризу. О садржају је превремено говорити из простог разлога: конкретни предлози ће се усаглашавати све до наредних самита ЕУ. Први је заказан за фебруар, други за крај марта.