Proboj samrtnog obruča

18. januar je sveti datum za stanovnike Peterburga i Lenjingradske oblasti. Tog dana 1943. godine sovjetske trupe su probile 900-dnevnu fašističku blokadu grada na Nevi. Ljudi izmoždeni glađu konačno su čuli na radiju dugoočekivane reči: U toku ofanzivne operacije Iskra, trupe lenjingradskog i Volhovskog fronta susrele su se u okolini sela Marjino... Posle tog saopštenja, kako se sećaju očevidci tih događaja, građani nisu spavali celu noć, likovali su, čestitali jedni drugima. A već narednog dana započela je obnova železničke pruge i puta pored južne obale Ladoškog jezera, koja kopnom spaja Lenjingrad sa zemljom.
 

Kod Sankt-Peterburga se nalazi diorama Proboj lenjingradske blokade. Upravo ovde svake godine okupljaju se veterani, ljudi koji su preživeli blokadu, kako bi obeležili nezaboravni događaj.

Mnogo puta sovjetske trupe pokušavale su da probiju blokadu grada. Ipak tek peti pokušaj je ovenčan uspehom. Operacija Lenjingradskog i Volhovskog fronta u januaru 1943. godine nosila je simbolični naziv Iskra. Ona je zaista zapalila iskru nade u dušama lenjingrađana da će njihov rodni grad biti potpuno oslobođen. Zamisao operacije svodio se na to da se razbije protivnička grupacija u okolini šliseljburško-sinjavinske izbočine. Upravo ovde rastojanje između dva fronta bilo je minimalno, govori stariji naučni saradnik muzeja Proboj blokade Lenjingrada Svetlana Novičenko.

Bojevi su imali težak, žestok karakter. To je takođe bilo uslovljeno time što je teritoriju šliseljburško-sinjavinske izbočine neprijatelj zauzimao 16 meseci. Sve te duge mesece protivnik, nalazeći se na toj teritoriji, shvatajući važnost zauzetog terena, gradio je odbrambene objekte. Bile su izgrađene tri osnovne linije odbrane. Svaka od njih je predstavljala liniju neprekidnih tranšeja. Među njima su se nalazila minska polja i bodljikava žica. Zato je bilo vrlo teško prevladati ih.
 

Borci su morali uz pomoć metalnih klinova, merdevina i užadi da se penju na ledene nasipe koje su napravili fašisti ispred svojih tranšeja. I sve to pod neprekidnom protivničkom vatrom, koja se obrušavala na našu pešadiju iz mnogobrojnih tačaka, zaklona i bunkera. Nije bilo jednostavno ni tenkistima. Da prevedu po zamrznutoj Ladogi teške mašine, morali su da naprave specijalnu drvenu podlogu, pričvrstivši njene balvane preko leda unutrašnjim šrafovima i da tako ojačaju sloj leda. Heroizam i upornost trupa u ofanzivi jednostavno zadivljuju. Konačno, 18. januara 1943. godine armije Lenjingradskog i Volhovskog fronta su se spojile. Južna obala Ladoškog jezera bila je očišćena od neprijatelja. Desilo se ono što se dugo čekalo – nepriajteljska blokada je bila konačno probijena. Ipak konačno je opsada Lenjingrada bila uklonjena tek godinu dana kasnije, 27. januara 1944. godine. U čast tog događaja u gradu je priređen praznični vatromet. Malim Danom Pobede nazivaju i danas ovaj dan stanovnici Sankt-Peterburga. Svake godine postaje sve manje svedoka ovih događaja. Sada ih u Severnoj prestonici živi 166 hiljada. Među njima 27 hiljada nagrađeno je medljom Za odbranu Lenjingrada,a 139 hiljada nose značku Stanovnik blokiranog Lenjingrada.