Ljubav morsku prasad čini glupljim

Nekoliko morskih prasadi držano je nekoliko nedelja u paru sa još jednim morskim prasetom, dok je nekoliko njih držano odvojeno od ostalih, svako sam u svojoj kutiji. Nakon nekoliko nedelja, naučnici su pet dana za redom pomoću jednog lavirinta, iz kojeg je trebalo naći izlaz, proučavali njihove sposobnosti učenja. Kao mamac korištene su razne poslastice koje su tokom istraživljanja postavljane uvek na isto mesto. 

Kako se ispostavilo, životinje koje su nedeljama živele same su propravljale svoje rezultate. „U roku tih pet dana smanjivao se kako broj grešaka, tako i vreme koje je ovim životinjama bilo potrebno da dođu do mamca. Za razliku od njih, morska prasad koja su držana u paru sa drugim prasetom nisu pokazivala znake poboljšanja“, objašnjava autor ove studije Ivo Mahačka sa Odelenja za biologiju ponašanja Univerziteta u Beču. 

Naučnici pretpostavljaju da bi jedan od mogućih razloga za lošije rezultate parova morskih prasadi mogao da leži u različitim nivoima stresnog opterećenja koja se mogu izmeriti na osnovu kortizola - hormona koji nastaje u kori nadbubrežne žlezde. Morska prasad koja su držana sama, pre eksperimenta su pokazivala niže vrednosti ovog hormona u odnosu na morsku prasad koja su držana u paru. To upućuje na manju opterećenost hipokampusa - dela mozga u kojem se spajaju informacije različitih senzornih sistema - i samim tim na bolju obradu prostornih informacija. 

Uprkos ovim rezultatima, naučnici su mišljenja da, dugoročno gledano, izolovano držanje morskih prasadi nosi negativne posledice. Ranija istraživanja na miševima i pacovima su pokazala da dobro socijalno okruženje poboljšava rezultate učenja i pamćenja kada je reč o orijentisanju u prostoru. S druge strane, životinje koje su odrasle izolovane, pokazivale su daleko lošije rezultate.

Ljubav utiče na organizam 

„Povećano lučenje i uzajamno dejstvo najrazličitijih hormona i neurotransmitera znatno utiču na ponašanje i kogniciju“, smatra Mahačka. 

Ovaj naučnik i njegov tim sa Univerziteta u Beču uspeli su u jednoj ranijoj studiji da dokažu da morska prasad koja su držana u paru pokazuju znatno veće količine oksitocina - tzv. hormon ljubavi i sreće - u odnosu na morsku prasad koja su držana sama.