Љубав морску прасад чини глупљим

Неколико морских прасади држано је неколико недеља у пару са још једним морским прасетом, док је неколико њих држано одвојено од осталих, свако сам у својој кутији. Након неколико недеља, научници су пет дана за редом помоћу једног лавиринта, из којег је требало наћи излаз, проучавали њихове способности учења. Као мамац кориштене су разне посластице које су током истраживљања постављане увек на исто место. 

Како се испоставило, животиње које су недељама живеле саме су проправљале своје резултате. „У року тих пет дана смањивао се како број грешака, тако и време које је овим животињама било потребно да дођу до мамца. За разлику од њих, морска прасад која су држана у пару са другим прасетом нису показивала знаке побољшања“, објашњава аутор ове студије Иво Махачка са Оделења за биологију понашања Универзитета у Бечу. 

Научници претпостављају да би један од могућих разлога за лошије резултате парова морских прасади могао да лежи у различитим нивоима стресног оптерећења која се могу измерити на основу кортизола - хормона који настаје у кори надбубрежне жлезде. Морска прасад која су држана сама, пре експеримента су показивала ниже вредности овог хормона у односу на морску прасад која су држана у пару. То упућује на мању оптерећеност хипокампуса - дела мозга у којем се спајају информације различитих сензорних система - и самим тим на бољу обраду просторних информација. 

Упркос овим резултатима, научници су мишљења да, дугорочно гледано, изоловано држање морских прасади носи негативне последице. Ранија истраживања на мишевима и пацовима су показала да добро социјално окружење побољшава резултате учења и памћења када је реч о оријентисању у простору. С друге стране, животиње које су одрасле изоловане, показивале су далеко лошије резултате.

Љубав утиче на организам 

„Повећано лучење и узајамно дејство најразличитијих хормона и неуротрансмитера знатно утичу на понашање и когницију“, сматра Махачка. 

Овај научник и његов тим са Универзитета у Бечу успели су у једној ранијој студији да докажу да морска прасад која су држана у пару показују знатно веће количине окситоцина - тзв. хормон љубави и среће - у односу на морску прасад која су држана сама.