Ivan Grozni: smrt na carskom piru

Car Ivan Vasiljjevič, poznatiji kao Ivan Grozni, do danas ostaje zagonetni lik ruske istorije. Naučnici spore šta je za svoju zemlju bio Ivan 4. Ali mi nećemo govoriti o zločinima i podvizima groznog monarha, već o njegovim pirevima, kojima su praćeni svi znameniti događaji državnog i dvorskog života. Po okončanju audijencije, koje je car priređivao za strane goste – ambasadore, trgovce i putnike, Ivan Grozni obično ih je pozivao da probaju sa njim hleb i so. Dvorjani su pratili stranog gosta u salu za gozbe.

1554. godine engleski moreplovac Ričard Čenslor boravio je na ručku kod Ivana 4. U svojim beleškama on piše da su se jela donosila Ivanu Groznom bez svakog reda, ali da su bila servirana vrlo bogato. Sve se iznosilo na zlatu ne samo njemu samom, već i svim gostima, a tog dana kod cara ih je ručalo oko 200. Tanjiri su bili masivni, pehari su takođe bili zlatni i vrlo teški. Pre nego što su bila izneta jela, Ivan Vasiljjevič je slao svakome veliki komad hleba. Pri čemu je sluga koji je raznosio hleb imenovao svakog i glasno govorio: Ivan Vasiljejevič, car Ruski i veliki knez Moskovski gosti te hlebom. Pri tome svi su morali da ustaju i da stoje dok su se izgovarale te reči. Posle toga su iznosili carsko posluženje od labudova, isečenih na komade. Svaki labud je ležao na posebnoj tacni. Car ih je slao isto tako kao i hleb, sa istim rečima kao i ranije. Zatim se isto to činilo i sa pićem. Englez se seća da je pre ručka Ivan 4. promenio krunu, a da je za vreme ručka menjao krune još dva puta, tako da je istog dana Čenslor video tri razne krune na njegovoj glavi. Kada su sva jela bila poslužena, on je svojoj rukom davao jelo i piće svakom od dvorjana koji su služili. Ručak je završen kasno u noć. Rastajući se sa gostima, car je svakog nazivao po imenu, čime je proizveo neizbrisiv utisak na Engleze koji su prisustvovali piru.

Ali carski pirovi mogli su da ne završe ne samo milošću. Knez Osip Gvozdev bio je luda cara Ivana Groznog. Za vreme jednog pira očigledno se nezgodno našalio. Tada je car izlio na nesrećnog kneza činiju vruće supe.

U Aleksandrovskoj slobodi, koja je za vreme „opričnine“ postala rezidencija cara, nastalo je svojevrsno monaško bratstvo na čelu sa carem. Car je zajedno sa pripadnicima ovog reda priređivao zajedničke trpeze, koje su se mešale sa bogosluženjem. Takvi pirevi trebalo je da podsete na drevna vremena kada su kneževi pirevali sa svojim družinama.