Иван Грозни: смрт на царском пиру

Цар Иван Васиљјевич, познатији као Иван Грозни, до данас остаје загонетни лик руске историје. Научници споре шта је за своју земљу био Иван 4. Али ми нећемо говорити о злочинима и подвизима грозног монарха, већ о његовим пиревима, којима су праћени сви знаменити догађаји државног и дворског живота. По окончању аудијенције, које је цар приређивао за стране госте – амбасадоре, трговце и путнике, Иван Грозни обично их је позивао да пробају са њим хлеб и со. Дворјани су пратили страног госта у салу за гозбе.

1554. године енглески морепловац Ричард Ченслор боравио је на ручку код Ивана 4. У својим белешкама он пише да су се јела доносила Ивану Грозном без сваког реда, али да су била сервирана врло богато. Све се износило на злату не само њему самом, већ и свим гостима, а тог дана код цара их је ручало око 200. Тањири су били масивни, пехари су такође били златни и врло тешки. Пре него што су била изнета јела, Иван Васиљјевич је слао свакоме велики комад хлеба. При чему је слуга који је разносио хлеб именовао сваког и гласно говорио: Иван Васиљејевич, цар Руски и велики кнез Московски гости те хлебом. При томе сви су морали да устају и да стоје док су се изговарале те речи. После тога су износили царско послужење од лабудова, исечених на комаде. Сваки лабуд је лежао на посебној тацни. Цар их је слао исто тако као и хлеб, са истим речима као и раније. Затим се исто то чинило и са пићем. Енглез се сећа да је пре ручка Иван 4. променио круну, а да је за време ручка мењао круне још два пута, тако да је истог дана Ченслор видео три разне круне на његовој глави. Када су сва јела била послужена, он је својој руком давао јело и пиће сваком од дворјана који су служили. Ручак је завршен касно у ноћ. Растајући се са гостима, цар је сваког називао по имену, чиме је произвео неизбрисив утисак на Енглезе који су присуствовали пиру.

Али царски пирови могли су да не заврше не само милошћу. Кнез Осип Гвоздев био је луда цара Ивана Грозног. За време једног пира очигледно се незгодно нашалио. Тада је цар излио на несрећног кнеза чинију вруће супе.

У Александровској слободи, која је за време „опричнине“ постала резиденција цара, настало је својеврсно монашко братство на челу са царем. Цар је заједно са припадницима овог реда приређивао заједничке трпезе, које су се мешале са богослужењем. Такви пиреви требало је да подсете на древна времена када су кнежеви пиревали са својим дружинама.