Biologija i romantika poljupca

Povodom Dana Svetog Valentina, koji svi zaljubljeni sveta obeležavaju 14. februara, nekoliko moskovskih muzeja, ujedinivši napore, organizovalo je izložbu. Otvorena je ona u salama prirodno-naučnog Darvinovog muzeja i nosi naziv koji odgovara ovom danu, i ovom muzeju – Nauka o poljupcu.

Strogi Darvinov muzej na Dan svetog Valentina preobrazio se: u njemu se svi ljube: realni ljudi na fotografijama, porcelanske figurice u vitrinama... Čak posetiocima, zaljubljenim parovima, nije zabranjeno da se ljube: za njih je napravljen most poljubaca, specijalna klupica za dvoje... A dalje kao prilog ekskurziji, a možda i realnim odnosima – izložba svadbenih haljina i opreme za svadbu.

Ipak naučni muzej ne bi bio naučni kada bi zaboravio na svoje funkcije u tako romantičnom danu. Tim pre što postoji čitava nauka o poljupcu – filematologija, koja objašnjava zaljubljenima, kako se kaže, biohemiju ljubavi. I tako: poljubac određuje budućnost, tvrdi u intervjuu za Glas Rusije kustos izložbe, biolog Aleksandar Rubcov.

Miris svakog čoveka je individualan, i za vreme poljubca mi ga podsvesno istražujemo, kaže naučnik. A miris i ukus u mnogome se određuju imunitetom čoveka. Ljudi podsvesno smatraju privlačnijim one koji se jače razlikuju od njih po mirisu, tačnije jače se razlikuju imunim sistemom. Iz genetike sledi: što je veća razlika u genetskim sistemima, zdravije je potomstvo. Takav je biološki simisao poljupca.

Između ostalog, prema Darvinovoj teoriji, poljubac baš kao i čovek, vodi poreklo od majmuna. U svakom slučaju, saradnici Darvinovog muzeja pridržavaju se upravo ove tačke gledišta i skreću pažnju, na primer, na šimpanzu. A kod njih poljubac, baš kao i kod ljudi, predstavlja izraz osećanja između mužjaka i ženke, ili uklanjanje socijalne napetosti u kolektivu, kada se posle konflikta vođe raznih grupacija javno ljube u znak pomirenja. Ali osnovna hipoteza porekla poljupca, pravde radi primećuje biolog Aleksandar Rubcov, sastoji se u tome da je on rođen iz procesa dojenja. I uz to opet je oglednim putem potvrđeno da poljubac čini čoveka srećnim i zdravim.

Aleksandar Rubcov govori o sledećem eksperimentu: naučnici su izmerili hormonalni fon parova koji se ljube – pre i posle. Ispostavilo se da se nivo hormona strasa smanjuje za vreme poljupca, a nivo endorfina, hormona zadovoljstva se povećava. A još postoji hormon oksitocin, dodaje naučnik, koji odgovara za odnose poverenja među ljudima. I kod muškaraca se on uvećavao, a kod žena smanjivao. Naučnici su u nedoumici: rezultati ovog eksperimenta govore da ženama, kako bi stekle poverenje kod muškarca, treba jednostavno da ga poljube, a muškarci očigledno treba da izvrše ozbiljnije postupke.

Teško da će, naravno, posetioci izložbe o tome razmišljati dok razgledaju, na primer, čudesne porcelanske figurice ruskog umetnika Konstantina Somova, čiji radovi sada na aukcijama dostižu rekorde među delima ruske umetnosti – preko 7 miliona dolara! Ekspert Tatjana Jenikejeva u intervjuu za Glas Rusije kaže:

Na izložbi je predstavljena skupturalna kompozicija Zaljubljeni Kostantina Somova. On jenapravio ovu skulpturu 1905. godine u Carskoj fabrici porcelana. Imao je seriju slika koja se takođe nazivala Zaljubljeni. I on ju je preneo u porcelansku plastiku. Ima prilično frivolnih motiva. Na primer, skulputra Zagrljeni par je s kraja 18. veka. Jasno da su pred nama obični ljudi: pored figura je srp, snop sa kasjem. Kavaljer grli damu i ljubi njene obnažene grudi.

E, taj miris žene! I bez nauke sve je jasno...