Litvanski gambit Evropske unije

Usvojivši treći energetski paket, EU je izgleda počela da igra odavno sazreli „gasni gambit“ sa Rusijom. I prvi potez u toj energetskoj partiji Brisel je načinio, ako se može tako reći, pomerivši Litvaniju. Viljnus je praktično objavio rat ruskom Gaspromu. Vlasti republike su optužile koncern za nepravednu cenu gasa i istakle ultimatum da se ona spusti u roku od 60 dana.

Davnašnji spor Viljnusa i Moskve povodom cene gasa sa novom snagom se razbuktao u procesu usvajanja trećeg energetskog paketa koji propisuje podelu isporuka i transporta gasa. Svaki član EU može da odabere svoju varijantu podele – od blage do najoštrije. Viljnus je odabrao poslednju. Koncern Lietuvos Dujos, vlasnik mreža za transport gasa, treba da izvdoji transportnu kompaniju, nad kojom će kontrolu zatim dobiti Litvanija. Sada 76% akcija ovog koncerna pripada Gaspromu i nemačkoj EOn – po 37,1% i 38,9%. Ruski eksperti govore o planovima faktičke nacionalizacije imovine Gasproma. Ruski premijer Vladimir Putin nazvao je dejstva Litvanije direktnim razbojništvom.

Dve druge pribaltičke komšinice, Estonija i Letonija, iskoristile su pravo odlaganja primene trećeg paketa, do stvaranja neophodnih uslova. Na kraju će Gasprom njima isporučivati gas sa 15% popusta. U čemu je tu zločin? Tržište je tržište, tamo svako gleda svoju korist. Ipak, vlasti Litvanije nameravaju da ulože tužbu arbitražnom sudu u Štokholmu. Generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov ocenjuje demarš Viljnusa jednoznačno.

Zadatak započetog sudskog procesa se sastoji u tome da se faktički oduzme vlasništvo Gasrpoma. Pri tome ne samo Gasproma. Kontroni poaket litvanske kompanije pripada Gaspromu zajedno sa nemačkim koncernom EON Rurgas. Evo šta je zanimljivo. EU tobože diktira nekakve obrasce civilizovanog ponašanja. Pri tome stalno nas kritikuju za to što se u Rusiji ne poštuju previše prava vlasnika. A tu mi sa čuđenjem vidimo kako se poštuje vlasništvo u baltičkim zemljama. Zemlje Baltika su punopravni članovi EU. A Litvanija, ipak, direktno ucenjuje Gasprom otimanjem vlasništva. Tačnije, ona faktički vrši razbojničku otimačinu.

Indikativno je da je posle litvanske fiugre potez načinila poljska, koju predstavlja predsednik naftne i gasne državne kompanije GGNiG. Tamo su takođe zatražili od ruskog Gasrpoma smanjenje cena gasa i isto tako pripretili da će se obratiti međunarodnim instancama. U celini, gambit ispada pomalo čudan. Partner koji ga igra, a to je faktički čitava EU, makar i ne u punom sastavu, još na početku partije traži od suparnika kapitulaciju. Tako da se u datom slučaju mogu očekivati novi nepredvidivi potezi.