Liban: nova etapa „kedrove revolucije“

Spisak zemalja Severne Afrike i Bliskog Istoka, obuhvaćen masovnim istupanjima i neredima, popunio je Liban. U nedelju tamo je aktivizirala istupanja opozicija, koja je proglasila novu etapu „kedrove revolucije“.

U centru Bejruta održan je masovni miting, koji je organizovao sunitski pokret Al-Mustakbal i prozapadne frakcije iz Koalicije 14. marta. Na njemu je bivši premijer Sad Hariri podsetio da se Liban pre šest godina izbavio od sirijskog vojnog prisustva. A sada započinje nova etapa „kedrove revolucije“ – borba za slobodu i pravdu, protiv ugnjetavanja i vojnog diktata.

U Bahreinu u nedelju policija je ponovo uklonila kamp demonstranata pod šatorima u centru prestonice Maname. Radi rasterivanja opozicije bili su iskorišteni suzavac i gumeni meci. Ova akcija je usledila posle marša na kraljevski dvorac, čiji učesnici su zatražili svrgavanje monarhije i uspostavljanje republikanske uprave.

U drugoj naftonosnoj zemlji Perijskog zaliva – Saudijskoj Arabiji u nedelju šiitska manjina je zatražila ravnopravnost. U kontekstu povorki i mitinga trupe kraljevine su uzele pod pojačanu kontrolu sve naftne objekte.

U međuvremenu u Jemenu je ponovo prolivena krv. Policija je pucala na protivnike režima Alija Abdale Saleha u Sani i Adenu. Istovremeno pristalice predsednika pokušavaju da isprovociraju demonstrante na akcije nasilja, kako bi dobile povod za pooštravanje represija.

Posle izvesnog zatišja ozbiljni sukobi između policije i demonstranata desili su se u Tunisu. Socijalni nemiri redovno potresaju regione zemlje gde se ekspluatišu fosfati i gde je stanovništvo vrlo nezadovoljno nezaposlenošću i povećanjem cena robe široke potrošnje.

U međuvremenu zahtev za političkim promenama bio je glavna parola demonstranata u Kazablanci, ekonomskom centru Maroka. U sukobima sa policijom u nedelju ima postradalih i uhapšenih.

U Libiji se nastavljaju borbe između Libijske vojske i pobunjenika. Poslednji su primorani da priznaju da više nema nikakvog ustanka. Oni gube kontrolu nad zauzetim gradovima na istoku, uključujući centre za vađenje i izvoz nafte. U tom kontekstu Zapad faktički nameće psihološki rat Libiji, smatra ekspert instituta za strateška istraživanja Aždar Kurtov.

Tok informacija koji se pušta u svet ciljano iskrivljuje situaciju u Libiji. Nema nikakvih stotina hiljada leševa, o kojima govore zapadni mediji, ali ih ne pokazuju. Ako ne bude otvorenog vojnog mešanja spolja, Gadafi ima velike šanse da ostane na vlasti. Ova varijanta je za Libiju bolja nego dolazak sasvim nejedinstvene opozicije sa nejasnim ciljevima.

Situacija u Libiji u centru je pažnje sastanka ministara inostranih poslova zemalja osmorke u Parizu u ponedeljak. Dan ranije Moskva je potvrdila neprihvatljivost vojnog mešanja u tok događaja u Libjiji. Ona je pozvala sukobljene strane na dijalog, a vlast na poštovanje prava i sloboda stanovništva, kako bi se izbegao unutrašnji konflikt i dalje krvoproliće.