Park jakutskog perioda

Veliko preseljenje šumskih bizona iz Kanade u Jakutiju nastavlja se. Sredinom marta iz kanadskog nacionalnog parka Elk-Ajlend u Jakutiju će stići neobičan živi teret – 30 devetomesečnih bizona: 15 ženki i 15 mužjaka. To je već druga partija životinja – prvih 30 mladunčadi bizona u jaktuski Nacionalni parkt Lenskie stolbi stiglo je pre pet godina. Na sreću saradnika, papkari su se brzo adaptirali novim uslovima života i dali su potomstvo. Sada u uzgajalištima Timpinaj i Lenskie stolbi živi 120 bizona.

Kanadski bizoni, kako su utvrdili naučnici, u praistoriji su živeli na severu evroazijskog kontinenta zajedno sa drugim rođacima: mamutima, dlakavim nosorozima i rogatim jelenima kapitalcima. U ledeno doba, spasavajući se od hladnoće, kako smatraju biolozi, deo bizona je emigrirao u Severnu Ameriku preko prelaza na čijem mestu se formirao savremeni Beringov moreuz.

Između ostalog, dokaz ove verzije je činjenica da su u martu uzgajališta u Timpinaju bili pronađeni rogovi drevnog bizona. A ne tako davno lokalni stanovnik na obali reke Batagejka našao je odlično očuvane ostatske životinje. Oni su ležali u večitom ledu oko 10 hiljada godina. Zato se može sa sigurnošću tvrditi da se kanadski bizoni prosto vraćaju u istorijsku domovinu. I uvećavaju svoju brojnost. Šumskog bizona, vrste koja nestaje, u svetu je ostalo najviše 4000 grla, kaže direktor Nacionalnog parka Lenskie stolbi Ljubov Kiprijanova.

Obnova sastava vrste koja je ranije živela na teritoriji Jakutije nešto je poput povrtaka u pradomovinu. Za to je zainteresovana sama Kanada. U slučaju okolnosti više sile, na primer epidemije, to garantuje očuvanje ovog vida u dalekoj Jakutiji. Zato što je ova životinjska vrsta uneta u Crvenu knjigu.

Po rečima direktora prirodnog parka, saradnici su se plašili da li će „dlakavi bikovi“ izdržati surove sibirske mrazeve. Jer zimi se živa u termometru spušta do minus 55 Celizjusovih. Zbog toga su u ograđenim prostorima napravili specijalne zaklone, gde životinje mogu da se sakriju. Ali kanadski gosti su se adaptirali neobično brzo.

Stručnjaci iz Instituta za biološke probleme i poljoprivredu, koji brižljivo prate preseljenje, tvrde: nedostatak hrane šumski bizoni na jakutskoj teritoriji ne osećaju. Kanadski naučnici takođe su mirni za svoje pitomce.

Međunarodni projekat za obnovu populacije bizona jedna je od etapa porgrama za preporod ekosistema Jakutije. Jer važno je ne samo očuvati i odgajiti ove najbliže rođake evropskog bizona. Kanadski bizoni treba u potpunosti da odustanu od čovekove pomoći i da postanu deo divlje prirode.