Od sad ćemo živeti na letnji način

U Rusiji 27. marta poslednji put se kazaljke satova pomeraju unapred. Na zimsko vreme više nećemo prelaziti. Od sada ćemo živeti na letnji način.

Sezonsko vreme praktikuje se u više od 110 zemalja. Ideja da se kazaljke satova promerau unapred i unazad u cilju štednje električne energije, pojavila se još početkom prošlog veka. Rusija je počela da prelazi na letnje vreme još 1917. godine. Takva šema delovala je do 1930. godine, kada se kazaljke satova nisu vratile unazad kada je nastupila zima. Novo vreme počelo je da se naziva „dekretno“, pošto je bilo uvedeno dekretom Sovnarkoma. 1981. godine SSSR se vratio na praksu redovnog pomeranja kazaljki. Početkom aprila ili poslednje nedelje marta kazaljke su se promerale za sat unapred, a krajem oktobra ponovo su se vraćale nazad. Pri tome nisu prestajali razgovori o koristi i šteti takvih promena. I to nije lišeno osnove, smatra psiholog Sergej Ključnikov.

Ljudski organizam je sat, navijen na dug rok, na mnogo redovniji ritam. On ne treba često da se menja. Tako kao što promene pravila igre u životu uvek otežavaju poslovnu aktivnost, tako i „životna igra“ u našem organizmu predstavlja vrlo tanani proces, i brzi prelazi negativno na njega utiču. Oni izazivaju stresove, pad radne sposobnosti, različite funkcionalne poremećaje, doprinose razvoju najrazličitijih oboljenja, mogu između ostalog da se razviju depresije.

Prema podacima istraživanja ruskih lekara, prelazni period se negativno odražava na ljudsko zdravlje: broj infarkta raste do jedan i po put, broj samoubistava za 60%, primetno se uvećava količina poziva hitne medicinske pomoći.

Pre godinu dana predsednik Rusije je predložio ekspertima da predstave analizu svrsishodnosti prelaska na letnje i zimsko vreme. A početkom 2011. godine doneo je odluku o ukidanju prelaska na zimsko vreme. Zašto je letnje vreme u prednosti u odnosu na zimsko, za Glas Rusije rekla je naučni saradnik Instituta za primenjenu astronomiju Marina Lukašova.

Imamo visoke širine, i zato je velika razlika između izlaska sunca zimi i leti. U Sankt-Peterburgu, na primer, do pet sati traje ova razlika. Tačnije leti sunce izlazi mnogo ranije nego zimi, i udobnije je obuhvatiti to rano vreme posle svitanja.

Prelazak na letnje vreme odobrili su i energetičari, pošto to omogućava stanovništvu da štedi više struje. Ipak zaštitnici takozvane časovne zone smatraju da uvođenje večitog leta može da naškodi zdravlju ljudi – jer mi ćemo za dva sata preticati časovnu zonu, što znači, varaćemo prirodu. Svi procesi unutar organizma se sinhronizuju po suncu, a pomerajući našu delatnost, mi podvrgavamo organizam nasilju, ubeđena je predstavnik Društvenog komiteta Za obnovu časnovne zone Tatjana Sirčenko.

Nju demantuje rukovodilac Federalne agencije za tehničko regulisanje i metrologiju Vladimir Krutikov. On smatra da u tako ogromnoj zemlji kao što je Rusija nije moguće živeti po časovnim zonama.

Imamo slučajeve kada subjekti federacije zahvataju ne jedan časovni pojas, već dva. A Jakutija čak tri obuhvata. Teško je raditi kada je u jednom subjektu federacije nekoliko časovnih zona. Zato subjekt federacije bira jednu zonu. Treba izvesti istraživanja, smatra stručnjak, i za svaki region odabrati optimalnu varijantu.

Radi toga se sada izrađuje zakon o računanju vremena. On je upućen Državnoj dumi RF. Dokument, po rečima Vladimira Krutikova, podrazumeva stvaranje mehanizama rukovanja vremenom u zemlji.