Од сад ћемо живети на летњи начин
У Русији 27. марта последњи пут се казаљке сатова померају унапред. На зимско време више нећемо прелазити. Од сада ћемо живети на летњи начин.
Сезонско време практикује се у више од 110 земаља. Идеја да се казаљке сатова промерау унапред и уназад у циљу штедње електричне енергије, појавила се још почетком прошлог века. Русија је почела да прелази на летње време још 1917. године. Таква шема деловала је до 1930. године, када се казаљке сатова нису вратиле уназад када је наступила зима. Ново време почело је да се назива „декретно“, пошто је било уведено декретом Совнаркома. 1981. године СССР се вратио на праксу редовног померања казаљки. Почетком априла или последње недеље марта казаљке су се промерале за сат унапред, а крајем октобра поново су се враћале назад. При томе нису престајали разговори о користи и штети таквих промена. И то није лишено основе, сматра психолог Сергеј Кључников.
Људски организам је сат, навијен на дуг рок, на много редовнији ритам. Он не треба често да се мења. Тако као што промене правила игре у животу увек отежавају пословну активност, тако и „животна игра“ у нашем организму представља врло танани процес, и брзи прелази негативно на њега утичу. Они изазивају стресове, пад радне способности, различите функционалне поремећаје, доприносе развоју најразличитијих обољења, могу између осталог да се развију депресије.
Према подацима истраживања руских лекара, прелазни период се негативно одражава на људско здравље: број инфаркта расте до један и по пут, број самоубистава за 60%, приметно се увећава количина позива хитне медицинске помоћи.
Пре годину дана председник Русије је предложио експертима да представе анализу сврсисходности преласка на летње и зимско време. А почетком 2011. године донео је одлуку о укидању преласка на зимско време. Зашто је летње време у предности у односу на зимско, за Глас Русије рекла је научни сарадник Института за примењену астрономију Марина Лукашова.
Имамо високе ширине, и зато је велика разлика између изласка сунца зими и лети. У Санкт-Петербургу, на пример, до пет сати траје ова разлика. Тачније лети сунце излази много раније него зими, и удобније је обухватити то рано време после свитања.
Прелазак на летње време одобрили су и енергетичари, пошто то омогућава становништву да штеди више струје. Ипак заштитници такозване часовне зоне сматрају да увођење вечитог лета може да нашкоди здрављу људи – јер ми ћемо за два сата претицати часовну зону, што значи, вараћемо природу. Сви процеси унутар организма се синхронизују по сунцу, а померајући нашу делатност, ми подвргавамо организам насиљу, убеђена је представник Друштвеног комитета За обнову часновне зоне Татјана Сирченко.
Њу демантује руководилац Федералне агенције за техничко регулисање и метрологију Владимир Крутиков. Он сматра да у тако огромној земљи као што је Русија није могуће живети по часовним зонама.
Имамо случајеве када субјекти федерације захватају не један часовни појас, већ два. А Јакутија чак три обухвата. Тешко је радити када је у једном субјекту федерације неколико часовних зона. Зато субјект федерације бира једну зону. Треба извести истраживања, сматра стручњак, и за сваки регион одабрати оптималну варијанту.
Ради тога се сада израђује закон о рачунању времена. Он је упућен Државној думи РФ. Документ, по речима Владимира Крутикова, подразумева стварање механизама руковања временом у земљи.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- време
- медицина
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















