Svi potezi proračunati

Rusija je spremna da načini važan korak u borbi protiv korupcije. Činovnike i poslanike će obavezati da prijavljuju ne samo prihode, već i troškove. Odgovarajuće popravke zakonodavstva već se pripremaju prema odluci premijera Vladimira Putina.

Inicijativa da se uporedi standard ruskog činovnika sa njegovom platom stiče konkretne obrise. Još 2008. predsednik Dmitrij Medvedev je označio cilj – boriti se protiv korupcije. Tada je bilo odlučeno da se državni činovnici obavežu da prijavljuju prihode. U aprilu 2011. godine premijer Vladimir Putin je krenuo dalje. On je predložio da se činovnici i poslanici obavežu da prijavljuju i oglašavaju troškove. Pri čemu ne samo da predstavljaju podtake ko je šta kupio, veći koliko je potrošio i sa kojih računa je skinuo za to novac.

U principu, ovo je obavezni dodatak uz deklaraciju o prihodima, ističe direktor odeljenja za administrativnu reformu Centra za strašteke razrade Vladimir Južakov.

Deklarisani prihodi se mogu proveriti samo onda kada se istovremeno kontrolišu rashodi. Ova norma deluje u većini razvijenih zemalja i svuda se razmatra kao ključni element suprotstavljanja korupciji. Znanje o tome koliko ljudi troše omogućavaju da se psotavi pitanje odakle novac za te kupovine. To da sredstva stečena nepošteno ne mogu da budu upotrebljena bitno smanjuje motivaciju za korupciju.

Dati mehanizam predlaže se i u Konvenciji UN za borbu protiv korupcije. Rusija se njoj pridružila sa nekim izuzetcima. Između ostalog Moskva je negodovala protiv 20. člana, gde je upravo bilo reči o kontroli troškova. Ipak usmerenje na maksimalnu otvorenost i atraktivnost za investitore koje prati država promenila je prilaz datom pitanju, govori poslanik Državne dume iz stranke Jedinstvena Rusija Dmitrij Vjatkin.

Specijalno formirana radna grupa sada izrađuje dati mehanizam. Naravno, njegovo uvođenje vezano je sa prilično složenim procedurama koje zahtevaju doradu. Moguće da će za to biti potrebana neki specijalni resor koji bi se bavio prijemom, proverom i ocenom sličnih deklaracija.

U inostranstvu prihode činovnika prate vrlo brižljivo. U Singapuru oduzimaju svu svojini čije privatno poreklo čovek ne može da dokaže. U Japanu državni službenik koji ima sporedni prihod mora svakog tromesečja da prikazuje podatke o svojim finansijkim operacijama. U SAD i EU razlika između prihoda i rashoda povod je za hitnu posetu poreskog inspektora, govori poslanik Državne dume iz stranke Pravedna Rusija Anton Beljakov.

Čim građanin uz godišnji prihod od 30 hiljada dolara kupi automobil koji košta recimo 50 hiljada, odmah mu telefoniraju iz poreske inspekcije: otkud vam taj novac? Ne možete da objasnite – u najboljem slučaju neobjašnjeni prihod će biti konfiskovan u korist države. U najgorem zajedno sa konfiskacijom će uslediti značajna kazna i pokretanje krivičnog dela.

Kontrola troškova najefikasnija je mera suprotstavljanja korupciji. Ali treba proveravati ne samo državne službenike, smatra Anton Beljakov.

Korupcioneri su naučili da dobijaju mito u bezgotovinskoj formi, na račune ofšor kompanija ili daljih rođaka. Ali ni jedna tetka ne može da objasni zašto je na njeno ime registrovan dvorac u Podmoskovlju. Na kraju se spasavamo sivog obrta sredstava, gde je novac od narkotika, novac od organizovanih kriminalnih grupa i korumpiranih činovnika.

Po mišljenju eksperata, sv ove mere su delotvorni antikorupcioni instrument. To je važno prilikom formiranja Međunarodnog finansijskog centra u Rusiji. Investitori skreću pažnju ne samo na komercijalnu atraktivnost poejkata, već i na reputaciju zemlje gde će morati da rade. Oni vrlo osetljivo reaguju na sve korake vlasti usmerene na borbu protiv korupcije, ističu eksperti koje je anketirao Glas Rusije. I nova inicijativa vlade Rusije za predstavnike stranog biznisa značajan je momenat.