Сви потези прорачунати

Русија је спремна да начини важан корак у борби против корупције. Чиновнике и посланике ће обавезати да пријављују не само приходе, већ и трошкове. Одговарајуће поправке законодавства већ се припремају према одлуци премијера Владимира Путина.

Иницијатива да се упореди стандард руског чиновника са његовом платом стиче конкретне обрисе. Још 2008. председник Дмитриј Медведев је означио циљ – борити се против корупције. Тада је било одлучено да се државни чиновници обавежу да пријављују приходе. У априлу 2011. године премијер Владимир Путин је кренуо даље. Он је предложио да се чиновници и посланици обавежу да пријављују и оглашавају трошкове. При чему не само да представљају подтаке ко је шта купио, већи колико је потрошио и са којих рачуна је скинуо за то новац.

У принципу, ово је обавезни додатак уз декларацију о приходима, истиче директор одељења за административну реформу Центра за страштеке разраде Владимир Јужаков.

Декларисани приходи се могу проверити само онда када се истовремено контролишу расходи. Ова норма делује у већини развијених земаља и свуда се разматра као кључни елемент супротстављања корупцији. Знање о томе колико људи троше омогућавају да се псотави питање одакле новац за те куповине. То да средства стечена непоштено не могу да буду употребљена битно смањује мотивацију за корупцију.

Дати механизам предлаже се и у Конвенцији УН за борбу против корупције. Русија се њој придружила са неким изузетцима. Између осталог Москва је негодовала против 20. члана, где је управо било речи о контроли трошкова. Ипак усмерење на максималну отвореност и атрактивност за инвеститоре које прати држава променила је прилаз датом питању, говори посланик Државне думе из странке Јединствена Русија Дмитриј Вјаткин.

Специјално формирана радна група сада израђује дати механизам. Наравно, његово увођење везано је са прилично сложеним процедурама које захтевају дораду. Могуће да ће за то бити потребана неки специјални ресор који би се бавио пријемом, провером и оценом сличних декларација.

У иностранству приходе чиновника прате врло брижљиво. У Сингапуру одузимају сву својини чије приватно порекло човек не може да докаже. У Јапану државни службеник који има споредни приход мора сваког тромесечја да приказује податке о својим финансијким операцијама. У САД и ЕУ разлика између прихода и расхода повод је за хитну посету пореског инспектора, говори посланик Државне думе из странке Праведна Русија Антон Бељаков.

Чим грађанин уз годишњи приход од 30 хиљада долара купи аутомобил који кошта рецимо 50 хиљада, одмах му телефонирају из пореске инспекције: откуд вам тај новац? Не можете да објасните – у најбољем случају необјашњени приход ће бити конфискован у корист државе. У најгорем заједно са конфискацијом ће уследити значајна казна и покретање кривичног дела.

Контрола трошкова најефикаснија је мера супротстављања корупцији. Али треба проверавати не само државне службенике, сматра Антон Бељаков.

Корупционери су научили да добијају мито у безготовинској форми, на рачуне офшор компанија или даљих рођака. Али ни једна тетка не може да објасни зашто је на њено име регистрован дворац у Подмосковљу. На крају се спасавамо сивог обрта средстава, где је новац од наркотика, новац од организованих криминалних група и корумпираних чиновника.

По мишљењу експерата, св ове мере су делотворни антикорупциони инструмент. То је важно приликом формирања Међународног финансијског центра у Русији. Инвеститори скрећу пажњу не само на комерцијалну атрактивност поејката, већ и на репутацију земље где ће морати да раде. Они врло осетљиво реагују на све кораке власти усмерене на борбу против корупције, истичу експерти које је анкетирао Глас Русије. И нова иницијатива владе Русије за представнике страног бизниса значајан је моменат.