Berza gasa počeće s radom već na leto

Berza gasa, čije se otvaranje u Rusiji planira ovog leta, treba da dovede tržište ugljovodonika na potpuno novi nivo. Kako ističu analitičari, ovaj korak ne samo da će rešiti problem isporuke domaćim potrošačima, čineći formiranje cena transparentnijim, već će ojačati pozicije ruskih kompanija na spoljnom tržištu.

Licitacija gasa je u Rusiji u eksperimentalnom formatu već bila organizovana. 2006-2008. godine na elektronskoj platrofmi Mežregiongasa bilo je prodato preko 11 milijardi kubnih metara goriva. Licitacija se odvijala po formuli „5+5“: 5 milijardi kubnih metara gasa dao je Gasprom, a drugih 5 nezavisne kompanije. Tada je tržište rezultate eksperimenta ocenilo kao vrlo uspešne i sad će reakcija biti slična, smatra šef analitičkog odelenja kompanije „Netrajder“ Bogdan Zvarič.

Slična plaftorma će zaista biti zanimljiva. Kao prvo, to omogućava Gaspromu da se delimično preorijentiše na domaće tržište. To omogućava izlazak na slobodnu licitaciju nezavisnim proizvođačima. I to će takođe biti zanimljivo za potrošače gasa, zato što će dobiti mogućnost da dokupe količine koje su im potrebne na slobodnom tržištu.

Berzanski mehanizmi zaista treba da optimiziraju rusko tržište gasa. Biće rešen jedan od njegovih glavnih problema – formiranje tržišne cene, izjavio je u intervjuu za radio stanicu „Glas Rusije“ direkot Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov: 

Treba da rade obe platforme – i za realizaciju realnog proizvoda i za finansijske instrumente. Oba instrumenta su potrebna da bi se tržište gasa normalno formiralo. Berzanska trgovina predstavlja jedan od koraka u ovom dobrom pravcu. Potrebni su signali za cene i narudžbine količina da bi bilo jasno šta potrošači žele.

Obavljanje eksperimentalnih licitacije prekinuto je 2008. godine – u mnogome zbog krize, kaže glavni direktor Instituta za energetiku i finansije Vladimir Fejgin.

Ovaj eksperiment je trajao i bio je uspešan. Posle toga se postavilo pitanje kako dalje razvijati ovu organizovanu trgovinu. Zatim je postojao period kad je ovaj proces stao. Delimično zbog toga što je bila kriza – opala je potražnja gasa i indikatori cena su postali nejasni. Odvijalo se dugotrajno usaglašavanje novih uslova trgovine. Oni su već pretpostavljali spoj dva oblika – trgovine fizičkim količinama i trgovine berzanskim instrumetima, uključujući i fjučersne ugovore. Obavljeni su pripremni radovi, i to vrlo veliki. Predsednik želi da ubrza ovaj proces zato što teško da nam je prekid bio od koristi.

Berze gasa već funkcionišu u nizu zemalja sveta. Međutim, proces započinjanja i razvoja ovakve trgovačke platforme je izuzetno složen. On zahteva detaljnu obradu, ističe Vladimir Fejgin.

Ovi mehanizmi aktivno rade u SAD i Velikoj Britaniji. Tek se formirajuu kontinentalnoj Evropi i to se formiraju s poteškoćama. Uopšte ne funkcionišu na azijskim tržištima. Zašto nastaju poteškoće? Evo, na primer, zato što je trgovina gasom povezana s obezbeđenjem transportnih kapaciteta. Ne možete odneti gas u novčaniku. Kad smo realizovali projekat „5+5“ sve smo uspeli da rešimo. I sad to takođe treba rešiti.

Važan argumant u korist što bržeg puštanja u rad berze gasa jeste svetska konjunktura, rezimira Bogdan Zvarič:

Ako želimo da izgradimo u Moskvi međunarodni finansijski centar, treba da osnivamo robne berze – sirovine sad zauzimaju veliki udeo u trgovini na međunarodnom tržištu. Rusija ka tome treba da teži, nemam u vidu samo trgovinu naftom, već i metalima i žitaricama.

Stručnjaci tvrde da ruska berza gasa ima sve šanse da postane jedna od glavnih svetskih plaftormi. Pritom se ističe da je pojava globalnih igrača na njoj stvar bliske budućnosti.