Берза гаса почеће с радом већ на лето

Берза гаса, чије се отварање у Русији планира овог лета, треба да доведе тржиште угљоводоника на потпуно нови ниво. Како истичу аналитичари, овај корак не само да ће решити проблем испоруке домаћим потрошачима, чинећи формирање цена транспарентнијим, већ ће ојачати позиције руских компанија на спољном тржишту.

Лицитација гаса је у Русији у експерименталном формату већ била организована. 2006-2008. године на електронској платрофми Межрегионгаса било је продато преко 11 милијарди кубних метара горива. Лицитација се одвијала по формули „5+5“: 5 милијарди кубних метара гаса дао је Гаспром, а других 5 независне компаније. Тада је тржиште резултате експеримента оценило као врло успешне и сад ће реакција бити слична, сматра шеф аналитичког оделења компаније „Нетрајдер“ Богдан Зварич.

Слична плафторма ће заиста бити занимљива. Као прво, то омогућава Гаспрому да се делимично преоријентише на домаће тржиште. То омогућава излазак на слободну лицитацију независним произвођачима. И то ће такође бити занимљиво за потрошаче гаса, зато што ће добити могућност да докупе количине које су им потребне на слободном тржишту.

Берзански механизми заиста треба да оптимизирају руско тржиште гаса. Биће решен један од његових главних проблема – формирање тржишне цене, изјавио је у интервјуу за радио станицу „Глас Русије“ дирекот Института за националну енергетику Сергеј Правосудов: 

Треба да раде обе платформе – и за реализацију реалног производа и за финансијске инструменте. Оба инструмента су потребна да би се тржиште гаса нормално формирало. Берзанска трговина представља један од корака у овом добром правцу. Потребни су сигнали за цене и наруџбине количина да би било јасно шта потрошачи желе.

Обављање експерименталних лицитације прекинуто је 2008. године – у многоме због кризе, каже главни директор Института за енергетику и финансије Владимир Фејгин.

Овај експеримент је трајао и био је успешан. После тога се поставило питање како даље развијати ову организовану трговину. Затим је постојао период кад је овај процес стао. Делимично због тога што је била криза – опала је потражња гаса и индикатори цена су постали нејасни. Одвијало се дуготрајно усаглашавање нових услова трговине. Они су већ претпостављали спој два облика – трговине физичким количинама и трговине берзанским инструметима, укључујући и фјучерсне уговоре. Обављени су припремни радови, и то врло велики. Председник жели да убрза овај процес зато што тешко да нам је прекид био од користи.

Берзе гаса већ функционишу у низу земаља света. Међутим, процес започињања и развоја овакве трговачке платформе је изузетно сложен. Он захтева детаљну обраду, истиче Владимир Фејгин.

Ови механизми активно раде у САД и Великој Британији. Тек се формирајуу континенталној Европи и то се формирају с потешкоћама. Уопште не функционишу на азијским тржиштима. Зашто настају потешкоће? Ево, на пример, зато што је трговина гасом повезана с обезбеђењем транспортних капацитета. Не можете однети гас у новчанику. Кад смо реализовали пројекат „5+5“ све смо успели да решимо. И сад то такође треба решити.

Важан аргумант у корист што бржег пуштања у рад берзе гаса јесте светска конјунктура, резимира Богдан Зварич:

Ако желимо да изградимо у Москви међународни финансијски центар, треба да оснивамо робне берзе – сировине сад заузимају велики удео у трговини на међународном тржишту. Русија ка томе треба да тежи, немам у виду само трговину нафтом, већ и металима и житарицама.

Стручњаци тврде да руска берза гаса има све шансе да постане једна од главних светских плафторми. Притом се истиче да је појава глобалних играча на њој ствар блиске будућности.