„Pozitivna umetnost“ – povoljna sredina u kojoj čovek živi

Od proleća do duboke jeseni trajaće niz festivala, koji čine program II Slovenskog foruma umetnosti „Zlatni vitez“. On je otvoren izložbom radova, koje su napravili učenici i profesori moskovske Škole akvarela Sergeja Andrijake (18. aprila).

Forum pozitivne umetnosti – upravo tako sadržaj projekta definišu njegovi organizatori, koji su na odgovarajući način formulisali i devizu – „Za moralne ideale, za uzvišavanje čovekove duše“. „Zlatni vitez“ - jedan od najvećih događaja u kulturnom životu celog slovenskog sveta – svoje festivale ne održava samo u Moskvi, već i u regionima Rusije, u zemljama bliskog i dalekog inostranstva. Tako velika kulturna manifestacija postao je za 20 godina, koje su protekle otkakoje prvi put pod nazivom „Zlatni vitez“ u ruskoj prestonici bio organizovan filmski festival. Sad su mu se pridružili pozorišni, muzički i književni forum, čak i forum ruskog borilačkog umeća.

Slovenski forum ove godine započeo je od likovne umetnosti: izložba Škole akvarela Sergeja Andrijake, koja je upriličena u najvećoj izložbenoj sali u Moskvi – „Manježu“. „Pozitivna atmosfera je uvek postojala i postoji u našoj kulturi, u našoj tradiciji,“ ubeđen je Sergej Andrijaka. I zaista, svaka od slika, predstavljenih na ekspoziciji – od minijaturnih, koje su naslikali mladi slikari, do ogromnih platna priznatih umetnika – poklanja gledaocu isključivo pozitivne emocije. „Ljude treba učiti da vide lepo,“ rekao je u intervjuu za „Glas Rusije“ Sergej Andrijaka. „A da bi čovek video lepotu, on to treba da uči. I da uči. U tome mi – naša škola i Slovenski forum u celini – vidimo svoj glavni zadatak: stvaranje povoljne sredine u kojoj čovek živi.“

Mi prikazujemo sve najbolje s tačke gledišta efikasnosti obrazovanja, - nastavlja umetnik. – Izložba je ogromna: ti i po hiljade radova. Zatim će biti master-klas, kad ćemo naši pedagozi i ja sesti na podijum i slikati slike na čistom papiru. Da bi posetilac video kako se pojavljuje delo – od početka do kraja, da bi čuo naše komentare. Učesnici u procesu mogu biti i gledaoci. Oni će dobiti četkicu i papir i možda će po prvi put napraviti svoj akvarel.

Sergej Andrijaka je nekada slikao uljem i temperom, bavio se mozaikom, vitražima i oslikavanjem porcelana. Ali se na kraju zaustavio na nežnom akvarelu. I to nije slučajno: krajem 20. veka pod agresivnim pritiskom savremenih umetničkih pravaca ova vrlo stara slikarska tehnika je nekako izašla iz mode. A zahvaljujući upravo akvarelu ljudi i danas mogu da se dive nežnim bojama egipatskih papirusa, sarkovaga i grobnica faraona. Sergej Andrijaka je odlučio da obnovi interesovanje za jedinstvenu tehniku klasičnog višeslojnog akvarelskog slikarstva, čija je tajna skoro izgubljena. Ne samo to, on je otvorio svoju Školu akvarela, koja je uskoro postala poznata u mnogim zemljama sveta. U toku 12 godina postojanja ona je održala 250 izložbi u Evropi i Americi, u Japanu i Kini. Nedavno, u okviru Godine razmene kulture i jezika Rusije i Italije Škola je pokazala radove svojih pedagoga i učenika u Veneciji, i treba reći da je savremeni ruski akvarel izazvao nepodeljeno oduševljenje Italijana, koji se dobro razumeju u slikarstvo.

Pejzaži i mrtva priroda predstavljeni na izložbi u „Manježu“, slika spomenika ruskog neimarstva, hramova, tihih kutaka stare Moskve i uvek omiljenih cvetnih kompozicija ne ostavljaju ravnodušnima ni ruske gledaoce.