„Позитивна уметност“ – повољна средина у којој човек живи

Од пролећа до дубоке јесени трајаће низ фестивала, који чине програм II Словенског форума уметности „Златни витез“. Он је отворен изложбом радова, које су направили ученици и професори московске Школе акварела Сергеја Андријаке (18. априла).

Форум позитивне уметности – управо тако садржај пројекта дефинишу његови организатори, који су на одговарајући начин формулисали и девизу – „За моралне идеале, за узвишавање човекове душе“. „Златни витез“ - један од највећих догађаја у културном животу целог словенског света – своје фестивале не одржава само у Москви, већ и у регионима Русије, у земљама блиског и далеког иностранства. Тако велика културна манифестација постао је за 20 година, које су протекле откакоје први пут под називом „Златни витез“ у руској престоници био организован филмски фестивал. Сад су му се придружили позоришни, музички и књижевни форум, чак и форум руског борилачког умећа.

Словенски форум ове године започео је од ликовне уметности: изложба Школе акварела Сергеја Андријаке, која је уприличена у највећој изложбеној сали у Москви – „Мањежу“. „Позитивна атмосфера је увек постојала и постоји у нашој култури, у нашој традицији,“ убеђен је Сергеј Андријака. И заиста, свака од слика, представљених на експозицији – од минијатурних, које су насликали млади сликари, до огромних платна признатих уметника – поклања гледаоцу искључиво позитивне емоције. „Људе треба учити да виде лепо,“ рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ Сергеј Андријака. „А да би човек видео лепоту, он то треба да учи. И да учи. У томе ми – наша школа и Словенски форум у целини – видимо свој главни задатак: стварање повољне средине у којој човек живи.“

Ми приказујемо све најбоље с тачке гледишта ефикасности образовања, - наставља уметник. – Изложба је огромна: ти и по хиљаде радова. Затим ће бити мастер-клас, кад ћемо наши педагози и ја сести на подијум и сликати слике на чистом папиру. Да би посетилац видео како се појављује дело – од почетка до краја, да би чуо наше коментаре. Учесници у процесу могу бити и гледаоци. Они ће добити четкицу и папир и можда ће по први пут направити свој акварел.

Сергеј Андријака је некада сликао уљем и темпером, бавио се мозаиком, витражима и осликавањем порцелана. Али се на крају зауставио на нежном акварелу. И то није случајно: крајем 20. века под агресивним притиском савремених уметничких праваца ова врло стара сликарска техника је некако изашла из моде. А захваљујући управо акварелу људи и данас могу да се диве нежним бојама египатских папируса, сарковага и гробница фараона. Сергеј Андријака је одлучио да обнови интересовање за јединствену технику класичног вишеслојног акварелског сликарства, чија је тајна скоро изгубљена. Не само то, он је отворио своју Школу акварела, која је ускоро постала позната у многим земљама света. У току 12 година постојања она је одржала 250 изложби у Европи и Америци, у Јапану и Кини. Недавно, у оквиру Године размене културе и језика Русије и Италије Школа је показала радове својих педагога и ученика у Венецији, и треба рећи да је савремени руски акварел изазвао неподељено одушевљење Италијана, који се добро разумеју у сликарство.

Пејзажи и мртва природа представљени на изложби у „Мањежу“, слика споменика руског неимарства, храмова, тихих кутака старе Москве и увек омиљених цветних композиција не остављају равнодушнима ни руске гледаоце.