Ko će zaštiti evropske medije?

OBSE prognozira pogoršavanje situacije u vezi sa slobodom medija u Starom svetu. Ovlašćeni predstavnik OBSE poziva Evropsku komisiju i zemlje EU da izvršavaju obaveze u pogledu zaštite slobode govora. Najveće pritužbe upućene su vlastima Mađarske, Italije i Francuske.

Tako oštre ocene izrazila je predstavnik OBSE o slobodi medija Dunja Mijatović. Između ostalog, ona je istakla da novinari osećaju očigledan strah pred slobodom izražavanja mišljenja. Drugi važan problem predstavlja pokušaj prećutkivanja i sakrivanja alternativnih tačaka gledišta. Uznemirenost od strane OBSE ne sme se smatrati preteranom, uverena je direktor Centra za evropsku bezbednost Tatjana Parhalina.

Sloboda štampe zaista predstavlja vrednost za Evropu. Neizbežno je da čak i u najslobodnijim zemljama s razvijenom demokratijom mediji imaju u vidu interese države prilikom osvetljavanja njenih radnji. I smatram da ovakve izjave predstavljaju preventivne mere za sprečavanje odstupanja od demokratskih vrednosti.

Među zemljama Evropske Unije, gde mediji osećaju najveći pritisak OBSE izdvaja Mađarsku, Italiju i Francusku. Tako je u Mađarskoj krajem 2010. godine prihvaćen zakon o sredstvima za masovno iformisanje, koji višekratno pojačava odgovornost novinara za „neizbalansirano prenošenje informacija“. Praktično, kako ističe većina stručnjaka, radi se o uvođenju direktne cenzure. Ovakve radnje prete načelima cele EU smatra politikolog Aleksej Vlasov:

Jednostrana odluka mađarske vladajuće stranke o uvođenju zakona o medijima pokazuje opasnu tendenciju za ceo prostor EU. Država, koja se ranije smatrala jednom od najliberalnijih s tačke gledišta slobode medija u EU sad se očigledno ne kreće u najdemokratskijem pravcu. To je opasno.

Međutim, ne utiče samo država na delatnost medija. Veliku pretnju predstavljaju medijske imperije, koje su u nizu zemalja EU skoro integrisane u državne organe, kaže rukovodilac Centra za francuska istraživanja Instituta Evrope RAN Jurij Rubinski:

Za štampu kao glas javnosti, najvažniju za funkcionisanje demokratije, postoji određena opasnost od strane političkih partija. Međutim, postoje medijske imperije i postoje organizacije koje se reklamiraju. Ova dva izvora imaju glavni uticaj, uključujući i politički, na tonalitet, na uredničku politiku. Zemlja u kojoj je ovaj faktor stekao državne razmere jeste Italija. Berluskonijev položaj u sferi štampanih medija i televiziji je skandalozan.

Po podacima međunarodne organizacije „Reporteri bez granica“ 2010. godine rejting slobode štampe se jako promenio. I to ne u korist evropskih država. Tako je Italija zauzela 49 mesto, Bugarska i Grčka su zajedno zauzele 70. poziciju. Pritom su pravobranioci posebno istakli probleme s kojima se sreću predstavnici medija u Francuskoj i Italiji: kršenja prava čuvanja u tajnosti izvora informacije i javno izražavanje nepoštovanja prema novinarima od strane vlasti.