Ко ће заштити европске медије?

ОБСЕ прогнозира погоршавање ситуације у вези са слободом медија у Старом свету. Овлашћени представник ОБСЕ позива Европску комисију и земље ЕУ да извршавају обавезе у погледу заштите слободе говора. Највеће притужбе упућене су властима Мађарске, Италије и Француске.

Тако оштре оцене изразила је представник ОБСЕ о слободи медија Дуња Мијатовић. Између осталог, она је истакла да новинари осећају очигледан страх пред слободом изражавања мишљења. Други важан проблем представља покушај прећуткивања и сакривања алтернативних тачака гледишта. Узнемиреност од стране ОБСЕ не сме се сматрати претераном, уверена је директор Центра за европску безбедност Татјана Пархалина.

Слобода штампе заиста представља вредност за Европу. Неизбежно је да чак и у најслободнијим земљама с развијеном демократијом медији имају у виду интересе државе приликом осветљавања њених радњи. И сматрам да овакве изјаве представљају превентивне мере за спречавање одступања од демократских вредности.

Међу земљама Европске Уније, где медији осећају највећи притисак ОБСЕ издваја Мађарску, Италију и Француску. Тако је у Мађарској крајем 2010. године прихваћен закон о средствима за масовно иформисање, који вишекратно појачава одговорност новинара за „неизбалансирано преношење информација“. Практично, како истиче већина стручњака, ради се о увођењу директне цензуре. Овакве радње прете начелима целе ЕУ сматра политиколог Алексеј Власов:

Једнострана одлука мађарске владајуће странке о увођењу закона о медијима показује опасну тенденцију за цео простор ЕУ. Држава, која се раније сматрала једном од најлибералнијих с тачке гледишта слободе медија у ЕУ сад се очигледно не креће у најдемократскијем правцу. То је опасно.

Међутим, не утиче само држава на делатност медија. Велику претњу представљају медијске империје, које су у низу земаља ЕУ скоро интегрисане у државне органе, каже руководилац Центра за француска истраживања Института Европе РАН Јуриј Рубински:

За штампу као глас јавности, најважнију за функционисање демократије, постоји одређена опасност од стране политичких партија. Међутим, постоје медијске империје и постоје организације које се рекламирају. Ова два извора имају главни утицај, укључујући и политички, на тоналитет, на уредничку политику. Земља у којој је овај фактор стекао државне размере јесте Италија. Берлусконијев положај у сфери штампаних медија и телевизији је скандалозан.

По подацима међународне организације „Репортери без граница“ 2010. године рејтинг слободе штампе се јако променио. И то не у корист европских држава. Тако је Италија заузела 49 место, Бугарска и Грчка су заједно заузеле 70. позицију. Притом су правобраниоци посебно истакли проблеме с којима се срећу представници медија у Француској и Италији: кршења права чувања у тајности извора информације и јавно изражавање непоштовања према новинарима од стране власти.