Ko iznese kajaće se, ko ne iznese, kajaće se

Uoči 141 godišnjice od rođenja Vladimira Lenjina Mauzolej na Crvenom trgu ponovo je otvoren za posetioce. On je zatvaran na mesec i po dana zbog tradicionalnih preventivnih radova. Sada svako ko želi može da poseti vođu svetskog proletarijata utorkom, sredom, četvrtkom i subutom. U međuvremenu sporovi oko iznošenja Lenjinovog tela ne smiruju se već dve decenije.

Malo je onih koji žele da posete Mauzolej, redovi se na Crvenom trgu ne vide. Samo 22. aprila, na godišnjicu rođenja, i 21. jaunara, na dan Lenjinove smrti, ispred Mauzoleja se može videti mnogo sveta. Rukovodstvo KPRF i pristalice komunista tradicionalno polažu cveće na odar vođe ruske revolucije. Takođe dva puta godišnje u društvu redovno započinje razmatranje pitanja šta da se radi sa balzamovanim telom Lenjina i Mauzolejom? Ideju da se Lenjin sahrani, koja se sve upornije pominje u društvu, komunisti nazivaju provokacijom i politikantstvom. Poslanik Državne dume, sekretara CK KPRF Sergej Obuhov poziva da se ljudi sa poštovanjem odnose prama istorijskom sećanju.

Postoje istorijske tredicije, postoji istorijsko nasleđe, postoji volja naših predaka. Vladimir Iljjič Lenjin je otac osnivač RF. Mauzolej je podignut voljom naroda, vošljom viših organa vlasti.

O neophodnosti da se Lenjinovo telo iznese iz Mauzoleja govore pravobranioci. Predsednik udruženja Memorijal, koje se bavi rehabilitacijom žrtava totalitarnih represija u SSSR Arsenij Roginski uveren je da je Lenjin jedan od osnivača totalitarne države. Ako gradimo pravnu i slobodnu državu, Lenjinovo telo na Crvenom trgu je neumesno. Ono nam pomera sve istorijske orijentire, govori rukovodilac Memorijala.

To je bio zaista istaknuti revulicionar, ali istovremeno to je bio dosledni borac za diktaturu i smatrao je da se samo putem diktature od ove zemlje može nešto učiniti. Odgovornost za teror prvih godina sovjetske vlasti, naravno, leži na njemu.

Stav RPC po tom pitanju jednoznačan je. Po hrišćanskim i ljudskim običajima telo treba predati zemlji, ističe zamenik šefa Sinodalnog odeljenja za odnose Crkve i društva Moskovske patrijaršije sveštenik Georgij Roščin.

Crkva odavno poziva da se sahrani Lenjinovo telo. To odgovara njegovoj sopstvenoj volji, prema kojoj je on želeo da bude sahranjen zajedno sa roditeljima. Takođe to odgovara hrišćanskoj tradiciji.

Mauzolej je spomenik političkoj vlasti, ali to je i spomenik arhitekture 20-ih godina 20. veka, koji je izgradio Aleksej Šusev. Danas je on neodvojivi deo Kremlja, zato treba da bude sačuvan, ističe saradnik Instituta za urbanizam Olga Ter-Voskanjan.

To je arhitektonski spromenik koji je podigao čuveni arhitekta. On je bio vrlo uspešno izgrađen i svima je odgovarao u to vreme.

Istovremeno trećina ruskih građana smatra da je Mauzolej već odavno postao turistički objekat. Tako smatra i istoričar Marina Bobkova.

Mauzolej je, naravno, tradicija, to je deo naše prošlosti, vrlo značajan. Zato Mauzolej treba sačuvati kao muzej, gde bi moglo da se upozna sa životom i radom Lenjina.

Balzamovano telo Lenjina stoji u Mauzoleju u otvorenom dostupu od 1924. godine. Prema podaciam socioloških anketiranja, većina ruskih građana smatra da je protivprirodno i nepravilno čuvati Lenjinovo telo na Crvenom trgu. Pri čemu u poslednjih 6 godina broj takvih ispitanika uvećan je sa 40 na 44 procenata.