Ко изнесе кајаће се, ко не изнесе, кајаће се

Уочи 141 годишњице од рођења Владимира Лењина Маузолеј на Црвеном тргу поново је отворен за посетиоце. Он је затваран на месец и по дана због традиционалних превентивних радова. Сада свако ко жели може да посети вођу светског пролетаријата уторком, средом, четвртком и субутом. У међувремену спорови око изношења Лењиновог тела не смирују се већ две деценије.

Мало је оних који желе да посете Маузолеј, редови се на Црвеном тргу не виде. Само 22. априла, на годишњицу рођења, и 21. јаунара, на дан Лењинове смрти, испред Маузолеја се може видети много света. Руководство КПРФ и присталице комуниста традиционално полажу цвеће на одар вође руске револуције. Такође два пута годишње у друштву редовно започиње разматрање питања шта да се ради са балзамованим телом Лењина и Маузолејом? Идеју да се Лењин сахрани, која се све упорније помиње у друштву, комунисти називају провокацијом и политикантством. Посланик Државне думе, секретара ЦК КПРФ Сергеј Обухов позива да се људи са поштовањем односе прама историјском сећању.

Постоје историјске тредиције, постоји историјско наслеђе, постоји воља наших предака. Владимир Иљјич Лењин је отац оснивач РФ. Маузолеј је подигнут вољом народа, вошљом виших органа власти.

О неопходности да се Лењиново тело изнесе из Маузолеја говоре правобраниоци. Председник удружења Меморијал, које се бави рехабилитацијом жртава тоталитарних репресија у СССР Арсениј Рогински уверен је да је Лењин један од оснивача тоталитарне државе. Ако градимо правну и слободну државу, Лењиново тело на Црвеном тргу је неумесно. Оно нам помера све историјске оријентире, говори руководилац Меморијала.

То је био заиста истакнути ревулиционар, али истовремено то је био доследни борац за диктатуру и сматрао је да се само путем диктатуре од ове земље може нешто учинити. Одговорност за терор првих година совјетске власти, наравно, лежи на њему.

Став РПЦ по том питању једнозначан је. По хришћанским и људским обичајима тело треба предати земљи, истиче заменик шефа Синодалног одељења за односе Цркве и друштва Московске патријаршије свештеник Георгиј Рошчин.

Црква одавно позива да се сахрани Лењиново тело. То одговара његовој сопственој вољи, према којој је он желео да буде сахрањен заједно са родитељима. Такође то одговара хришћанској традицији.

Маузолеј је споменик политичкој власти, али то је и споменик архитектуре 20-их година 20. века, који је изградио Алексеј Шусев. Данас је он неодвојиви део Кремља, зато треба да буде сачуван, истиче сарадник Института за урбанизам Олга Тер-Воскањан.

То је архитектонски спроменик који је подигао чувени архитекта. Он је био врло успешно изграђен и свима је одговарао у то време.

Истовремено трећина руских грађана сматра да је Маузолеј већ одавно постао туристички објекат. Тако сматра и историчар Марина Бобкова.

Маузолеј је, наравно, традиција, то је део наше прошлости, врло значајан. Зато Маузолеј треба сачувати као музеј, где би могло да се упозна са животом и радом Лењина.

Балзамовано тело Лењина стоји у Маузолеју у отвореном доступу од 1924. године. Према подациам социолошких анкетирања, већина руских грађана сматра да је противприродно и неправилно чувати Лењиново тело на Црвеном тргу. При чему у последњих 6 година број таквих испитаника увећан је са 40 на 44 процената.