Libija pred kopnenom operacijom

Početak kopnene operacije-agresije Zapada u Libiji je pitanje dana. Takvo je mišljenje Vladimira Sotnjikova, ekpserta Centra za bezbednost IMEMO i odeljenja za Bliski i Srednji Istok Instituta za istok RAN.

U intervjuu za Glas Rusije on je dao prognozu razvoja situacije oko Libije.

Smatram da je za dva-tri dana početak kopnene operacije tekšo moguć. Mislim da je reč najmanje o nedelji. SAD se ipak neće odlučiti na to da daju zeleno svetlo ovoj kopnenoj operaciji. Složenost pitanja je u tome što može da se vidi razlika u mišljenju između američke vojske i onih arapskih zemalja koje će insistirati na početku kopnene operacije kako bi ipak podržale pobunjenike i zapadnoevropske saveznike. Smatram da će Amerikanci odugovlačiti do poslednjeg. A kako će se ponašati zapadnoevropski saveznici, teško je prognozirati.

Oprezniju ocenu daje direktor Instituta za orijentalistiku RAN Vitalij Naumkin.

Ograničena kopnena operacija faktički je već počela. Ona se vodi sitnim koracima linijom izvesne eskalacije. Danas je očigledno nastupio trenutak za nekakvo drugo, masovnije učešće. I meni se čini da može da bude ograničeno učešće vojnog kontigenta bez rezolucije UN. Masovna kopnena operacija je sada nemoguća, zato što je radi toga potrebna dozvola SB UN. A takve rezolucije nema, mislim da za nju danas nisu spremni da glasaju.

Juče je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov upozorio Zapad na izvođenje kopnene operacije u Libiji.

Poslednji razvoj događaja oko Libije nas ne raduje. To je očigledno uvlačenje u koflikt na kopnu. Smatramo da su ovakvi koraci kranje rizični, da mogu da izazovu nepredvidive posledice. Pozivamo sve da se strogo rukovode rečju i duhom rezolucije SB UN i da ne izlaze van okvira mandata koji se sastoji u tome da se civili zaštite putem osiguranja režima zone zabranjene za letove.

Ova izjava je data narednog dana pošto su Velika Britanija, Francuska i Italija objavile da su spremne da upute u pomoć libijskoj opoziciji svoje vojne savetnike. Evropske prestonice uveravaju da ovi armijski oficiri neće učestvovati u brobenim dejstvima i da će se baviti pripremom Libijaca uoblasti izviđanja i pozadinske podrške. Međutim u uslovima građanskog rata to nije ništa drugo do intelektualno učešće u bojevim dejstvima na strani opozicije.

Učesnici operacije u Libiji, između ostalog najaktivniji njeni zagovornici – Francuska i Velika Britanija, uveravaju da se neće odlučiti na vojni upad. Međutim, kako tvrdi alžirski list Al-Habab, SAD su sve već obratile rukovodstvu Alžira sa molbom da oceni moguće posledice takvog upada u Libiju. Između ostalog, Pentagon je zanimalo mišljenje Alžira o tome koliko će upad trupa zapadnih zemalja ojačati pozicije Al-Kaide na severu Afrike. SAD su takođe zamolile alžirske kolege za moguću pomoć u slučaju početka kopnene operacije. Reč je dozvoli korišćenja alžirskog vazdušnog prostora od strane NATO aviona, kao i pomoći u evakuaciji ranjenih. Za sada su SAD angažovale na nebu iznad Libije svoje dve bespilotne letelice. Prema iskustvu njihove primene na granici Pakistana i Avganistana bespilotne letelice ne samo da vrše raketnu paljbu po kopnenim ciljevima, već i izviđanje. Nije isključeno da će informacije iz vazduha dobijati upravo vojne infrastrukture Zapada koje se sada upućuju u Libiju.