Rate u 2012. godini: Na putu za dužničko ropstvo

 Borci su u poslednji mah odustali od izlaska na ulice, jer im je u sklopu štednje oduzeto (pa vraćeno) nešto ponižavajućeg dodatka. Premijer Džombić je naložio da ministri plaćaju telefone iz svog džepa (što je dovoljno samo kao povod za našu prvoaprilsku šalu). Dažbine za privrednike su povećane.

Ima li na čemu da se uštedi 2012. kad dugovi koje treba vraćati budu višestruko veći nego ovogodišnji? Šta kažu ekonomisti na pitanje:

Za 2012. Se najavljuje vraćanje kreditnih rata MMF koje su 3 puta veće od ove koje se vraćaju u 2011. Vidite li način na koji ćemo obezbijediti ta sredstva? Vidite li moguće posledice po privredu i građane?

Svetlana Cenić:

Već mnogo puta ponovljeno da otplata inostranuh kredita ima prioritet sa jedinstvenog računa UIO, pa državni budžet... Ono što ostane, dele entiteti srazmerno utvrđenim koeficijentima.

Zato strani kreditori nemaju bojazni da svoje neće naplatiti, ali građani treba da se zabrinu što je ino-dug sve veći, jer prvo se štedi na najslabijim leđima. Privreda treba da upozori šta je to nivo opterećenja preko kojeg ne mogu. Nije isto plaćati poreze i dažbine bankama ili velikim trgovcima u odnosu na tekstilnu industriju, kožarsku ili ostale niskoakumulativne, a radnointenzivne grane.

Sredstava za kredite će biti, ali je pitanje koliki je ostatak od kojeg se mora živeti. Ista logika kao i u svakom domaćinstvu – veća rata za kredit, manje para za svakodnevni život.

Aleksa Milojević:

Ukoliko se nešto brzo ne učini na značajnom uvećanju našeg BDP, na žalost mora se reći, da su naše mogućnosti za vraćanje dugova minimalne. Suština kredita MMF-a, tog završnog udarca, je u njegovoj izuzetnoj zavodljivosti. To je uglavnom veliki kredit, dugog roka odgode i malog roka otplate. To je upravo slučaj sa našim kreditom.

Iznos blizu milijardu KM, odgoda tri godine, a otplata dvije godine. To je ono što diže nivo otplate naših inostranih kredita za oko tri do četiri puta počev od 2012. godine. Sada je iznos otplate inostranog duga nešto oko 110 miliona KM, a on će, ako ne bude novih zaduživanja u 2012. godini iznositi 305, 2013.-436, 2014.-416, 2015.-353, 2016.-266 miliona KM.

Mnogi i mnogo moćniji narodi nisu mogli ovako nešto da izdrže. Nisu mogli da vrate kredit MMF-u i pali su u dužničko ropstvo. Spasili su se samo oni koji su odbili usluge MMF-a. Uništena privreda zbog toga što sva akumulacija odlazi na otplatu dugova. Narod pada u siromaštvo.

Reprogramiranje dugova, koncesije nad prirodnim dobrima i na kraju humanitarne pomoći da bi se preživilo, koje šalju povjerioci. Oni koji su doveli do propasti naroda na kraju se pokazuju humanitarcima. To je scenario savremenog zarobljavanja. To je sudbina koja nas čeka. 

Siniša Božić

O posljedicama i efektima takvog finansiranja budžeta, najbolje možemo naučiti na primjeru Grčke. Razlog zaduživanja je bio krah PIO sistema, koji će tek da nanese štetu građanima i privredi RS.

Damir Miljević:

Nema načina da mi to vratimo, uz sadašnju ekonomsku politiku, osim kroz novo zaduživanje. Ovogodišnji budžet RS se već ionako puni sa 30% od novca MMF-a i po osnovu zaduživanja.

Od 2012. Republika Srbska će pasti u dužničko ropstvo, što će biti slučaj i sa njenom privredom i građanima. Uz nerazumnu i rastrošnu vlast, kakvu imamo na svim nivoima, to je, nažalost, neminovno.