Рате у 2012. години: На путу за дужничко ропство

 Борци су у последњи мах одустали од изласка на улице, јер им је у склопу штедње одузето (па враћено) нешто понижавајућег додатка. Премијер Џомбић је наложио да министри плаћају телефоне из свог џепа (што је довољно само као повод за нашу првоаприлску шалу). Дажбине за привреднике су повећане.

Има ли на чему да се уштеди 2012. кад дугови које треба враћати буду вишеструко већи него овогодишњи? Шта кажу економисти на питање:

За 2012. Се најављује враћање кредитних рата ММФ које су 3 пута веће од ове које се враћају у 2011. Видите ли начин на који ћемо обезбиједити та средства? Видите ли могуће последице по привреду и грађане?

Светлана Ценић:

Већ много пута поновљено да отплата иностранух кредита има приоритет са јединственог рачуна УИО, па државни буџет... Оно што остане, деле ентитети сразмерно утврђеним коефицијентима.

Зато страни кредитори немају бојазни да своје неће наплатити, али грађани треба да се забрину што је ино-дуг све већи, јер прво се штеди на најслабијим леђима. Привреда треба да упозори шта је то ниво оптерећења преко којег не могу. Није исто плаћати порезе и дажбине банкама или великим трговцима у односу на текстилну индустрију, кожарску или остале нискоакумулативне, а радноинтензивне гране.

Средстава за кредите ће бити, али је питање колики је остатак од којег се мора живети. Иста логика као и у сваком домаћинству – већа рата за кредит, мање пара за свакодневни живот.

Алекса Милојевић:

Уколико се нешто брзо не учини на значајном увећању нашег БДП, на жалост мора се рећи, да су наше могућности за враћање дугова минималне. Суштина кредита ММФ-а, тог завршног ударца, је у његовој изузетној заводљивости. То је углавном велики кредит, дугог рока одгоде и малог рока отплате. То је управо случај са нашим кредитом.

Износ близу милијарду КМ, одгода три године, а отплата двије године. То је оно што диже ниво отплате наших иностраних кредита за око три до четири пута почев од 2012. године. Сада је износ отплате иностраног дуга нешто око 110 милиона КМ, а он ће, ако не буде нових задуживања у 2012. години износити 305, 2013.-436, 2014.-416, 2015.-353, 2016.-266 милиона КМ.

Многи и много моћнији народи нису могли овако нешто да издрже. Нису могли да врате кредит ММФ-у и пали су у дужничко ропство. Спасили су се само они који су одбили услуге ММФ-а. Уништена привреда због тога што сва акумулација одлази на отплату дугова. Народ пада у сиромаштво.

Репрограмирање дугова, концесије над природним добрима и на крају хуманитарне помоћи да би се преживило, које шаљу повјериоци. Они који су довели до пропасти народа на крају се показују хуманитарцима. То је сценарио савременог заробљавања. То је судбина која нас чека. 

Синиша Божић

О посљедицама и ефектима таквог финансирања буџета, најбоље можемо научити на примјеру Грчке. Разлог задуживања је био крах ПИО система, који ће тек да нанесе штету грађанима и привреди РС.

Дамир Миљевић:

Нема начина да ми то вратимо, уз садашњу економску политику, осим кроз ново задуживање. Овогодишњи буџет РС се већ ионако пуни са 30% од новца ММФ-а и по основу задуживања.

Од 2012. Република Србска ће пасти у дужничко ропство, што ће бити случај и са њеном привредом и грађанима. Уз неразумну и растрошну власт, какву имамо на свим нивоима, то је, нажалост, неминовно.