EU se sprema da uspostavi kontrolu na granicama

Evropska komisija objavila je u sredu predloge za preciziranje šengenskih normi bezviznog prostora EU. Inicijativa predviđa privremeno uspostavljanje kontrole na granicama EU u slučaju akutne migracione krize.

U pres-saopštenju koji je objavila Evropska komisija stoji da zemlje EU mogu privremeno da obnove graničnu kontrolu u slučaju gubitka kontrole nad migracionom situacijom od strane jedne od država zajednice, čije granice su spoljne granice EU. Pogranična kontrola će se pojaviti takođe prilikom pojave ekstremnog migracionog pritiska. Kako se očekuje, već 12. marta ova inicijativa će biti razmotrena u Briselu u Savetu EU na nivou ministara unutrašnjih poslova, a zatim u okviru diskusije o pitanjima migracije u Savetu Evrope 24. juna. Evropski komesar za pitanja imigracije Sesilija Malmstrem požurila je da uveri: nije reč o obustavi važenja Šengenskog sporazuma, već samo o preciziranju pojedinih njegovih parametara. Sloboda kretanja ljudi po Evropi – globalno je dostignuće koje treba da bude ne revidirano, već samo pojačano, izjavila je evropski komesar.

Predlozi Evropske komisije, čak u slučaju ako budu usvojeni, nikako se neće odraziti na dijalog Moskve i Brisela o međusobnom ukidanju viza, izjavio je za Glas Rusije direktor Odeljenja za opšteevropsku saradnju MIP Rusije Vladimir Voronkov.

Već je postojala takva činjenica u istoriji Šengena, i Šengen sam dopušta privremenu obnovu viznog režima. Tako 2006. godine, kada su u predgrađu Pariza palili automobile, bili masoni neredi, Belgija je privremeno uvela vizni režim na granici sa Francuskom. On je postojao neko vreme, a zatim je bio ukinut. Tako da ne mislim da ovde treba da se rukovodimo nekakvom senzacijom. Neće biti smrti Šengena.

Ipak ne sme se ne uzimati u obzir činjenica da predlog Evropske komisije ako ne dovede do uništavanja jedne od glavnih institucija slobode EU – slobode kretanja, u najmanju ruku poljuljaće drugi stub jedinstvene Evrope – neprikosnoveno poštovanje ljudskih prava. Skoro 20 godina posle sklapanja Mastrihtskog sporazuma pretpostavke za to sve češće mogu da se vide u politici EU. Tako, od početka 2011. godine niz vodećih država Evrope zvanično je izjavio da je krahirala takozvana politika multikulturalnosti. Protiv jačanja muslimana posebno vatreno je istupio predsednik Francuske Nikola Sarkozi. On je bio inicijator deportacije Roma iz zemlje pre godinu dana. Za zabranu izgradnje džamija istupila je na referendumu Švajcarska. To je svedočenje da se ukupna klima promenila: u Evropu je došao talas nacionalizma.