Jednosmerna karta do Sofije

Neviđeni skandal razbuktao se na bugarskoj političko-diplomatskoj sceni. Ministarstvo inostranih poslova zemlje naredilo je da se vrate u domovinu ambasadori akreditovani u 13 zemalja. Zvanična predstavnica MIP Vesela Černeva insistira da nije reč o zvaničnom opozivu diplomata, pošto je to nadležnost predsednika. Ipak, prema informacijama lokalnih medija, ambasadori hitno pozvani u domovinu teško da će se vratiti na prethodni posao u UN; UNESKO, kao i u Belorusiju, Bosnu i Hercegoinu, Grčku, Gruziju, Kinu, Litvaniju, Makedoniju, Rumuniju, Srbiju i Švedsku. Svi oni su krenuli u Sofiju 1. maja sa jednosmernom kartom. Šta više, na redu je povratak ambasadora iz Moskve i Londona – verovatno u junu. Temu nastavlja komentator Petar Iskenderov.

Postoje ozbiljne osnove da se tvrdi da su bugarski ambasadori koji su odjednom postali potrebni domovini bili prve, ali ne i poslednje žrtve u zaoštrenom unutarpolitičkom sukobu predsednika Georgija Pirvanova i premijera Bojka Borisova. To priznaje i sama gospođa Černeva. Pozivajući novinare da ne dramatizuju situaciju, ona je odmah pokušala da prebaci odgovornost na šefa države, koji navodno odbija da potpiše ukaz o zameni ambasadora. Na kraju mi do danas ne vidimo nikakvu političku volju za promene, i stradaju interesi bugarske diplomatske službe i države u celini, žali se predstavnica MIP Bugarske.

U nastaloj očigledno skandaloznoj situaciji pitamo se: kakve upravo promene očekuju oni vladini krugovi koji realizuju aktualni scenario? Odgovor daje odluka bugarskog parlamenta, usvojena u decembru 2010. godine – prem akojoj treba da bude opozvano čak 33 aktivnih diplomata. Ta je odluka zasnovana na referatu specijalne parlamentarne komisije, koja je otkrila skoro 200 diplomata koji su sarađivali sa specijalnim službama socijalističke Bugarske.

Što se tiče predsednika Pirvanova, koji se zalaže protiv sličnih akcija, ista takva optužba je sačuvana i za njega. Gerogija Pirvanova su optužili za saradnju sa specijalnim službama u epohi socijalizma još 2006. godine. To međutim nije proizvelo utisak na bugarske birače.

U tome da postoji političko-propagandna podloga aktuelnih dešavanja ne sumnja bugarskih politikolog i društveni poslenik Todor Bikov. Evo kako je on prokomentarisao nastalu situaciju u intervjuu za Glas Rusije.

Uzroci dešavanja nose najverovatnije propagandni karakter, zato što je strana inicijator vlada, koaj ej sama povezana sa bivšim službama državne bezbednsoti. Cilj date akcije je komprominotvanje aktualnog predsednika Georgija Pirvanova, koji se ispoljio kao šef države koji dostojno predstavlja Bugarsku na međunarodnoj sceni. Očigledno je da se on ne sviđa aktualnoj vladi koja se plaši čak senke prethodnih autoriteta.

Premijer Bojko Borisov koji je došao na vlast u Bugarskoj 2009. godine već je uspeo da se pročuje po ispolitizovanim destruktivnim rešenjema – između ostalog faktičkim revidiranjem već potpisanih međunarodnih vladinih sporazuma o saradnji u energetskoj oblasti sa Rusijom i Grčkom. Nanoseći udarac spoljnim neprijateljima, vlada je izgleda rešila da se lati i unutrašnjih. U jedinstvenoj Evropi sezon lova na veštice je već završen. Tamo vladaju drugi principi. Svođenje političkih računa posredstvom tajnih dosijea tu očigledno ne spada.