Ruski brodograditelji se ne boje ni Štokmana ni „Mistrala“

20. maja je u Moskvi završen drugi međunarodni forum „Pomorska industrija Rusije“, koji se održavao pod parolom „Gradimo flotu jake zemlje“. Praktično sva ruska brodogradilišta su predstavila na njemu svoje proizvode civilne i vojne namene – razume se, u vidu maketa i fotografija, kao i nacionalnih i međunarodnih projekata novih brodogradilišta, budućih brodova, podmornica, morskih platformi, brodskih motora i opreme.

Naš dopisnik Igor Jazon, koji je posetio forum razgovarao je na njemu s naučnim rukovodiocem-direktorom Državnog projektnog instituta brodogradnje, akademikom RAN, zasluženim brodograditeljem Rusije, herojem Rusije Valetinom Pašinom, koji već preko pedeset godina radi na poprištu domaće brodogradnje. I prvo pitanje koje mu je bilo upućeno ticalo se mesta sovjetske i ruske brodogradnje u razvoju svetske brodogradnje.

Ruske brodograditeljske tehnologije su svetu dale jako mnogo, - odgovara Valentin Pašin. – Hajde da prvo pogledamo vojni (segment). Verovatno smo mi prvi na ratne brodove stavili krilate rakete i danas ne zaostajemo za drugima, već smo možda čak i lideri u pogledu karakteristika ovih proizvoda. Prvi smo napravili najbrže podmornice, prvi smo u njihovoj izgradnji primenili titan. Mogao bih da navedem i takve primere kao što su izvanredne, teške raketno-atomske krstarice. U oblasti civilne brodogradnje to su brodovi na podvodnim krilima i na vazdušnom jastuku. Između ostalog, ratni brodovi na vazdušnom jastuku „Zubr“ ostaju najefikasniji desantni brodovi ove vrste. Prvo smo napravili ekološki čiste tankere i danas je tehnologija njihove izgradnje postala norma za sve tankere na svetu. Manje smo gradili nevelike civilne brodove, više su nam ih isporučivale Finska, Poljska i SRN, zato smo pravili jedinstvene putničke lajnere. A što se tiče teških atomskih ledolomaca u ovom segmentu je Rusija uopšte van konkurencije.

A šta je s morskim platformama za istraživanje i eksploataciju rezervi gasa i nafte u ruskom sektoru Arktika, između ostalog, projekta Štokmanovskog nalazišta kondenzovanog gasa u Barencovom moru?

Još u sovjetsko vreme počeli smo da gradimo bušotine, uglavnom one s autopodizanjem i s potapanjem, - kaže akademik Pašin. – Kasnije je došlo do izvesnog prekida, a danas je ponovo nastala potreba za njima i sad su po sporazumu o licenci s Norveškom i uz tehničko učestvovanje našeg instituta u brodogradilištu u Viborgu kod Sankt-Peterburga već  izgrađene dve moćne platforme „Severni sjaj“ i „Polarna zvezda“. Sam njihov naziv svedoči o tome da im predstoji da rade u surovim uslovima Arktika. Ranije nismo pravili platforme za samo vađenje nafte i gasa, ali sam siguran da ćemo osvojiti i takve platforme. Između ostalog, po narudžbinama „Gasproma“ zajedno s norveškim, italijanskim i američkim kompanijama naš institut je započeo projektovanje teških platformi za vađenje nafte za prvu fazu Štokmanovskog nalazišta. Tako da ćemo sigurno osvojiti i Štokmana u našoj industrijskoj brodogradnji.

A da li imamo snage da napravimo desantni nosač helikoptera kao što je francuski „Mistral“ o čijoj nabavci, kao i zajedničkoj proizvodnji već skoro dve godine pregovaraju vojna nadleštva i vlade Rusije i Francuske?

Postavljate pitanje, koje se, da tako kažem, nalazi na granici tehnike i nekih drugih okolnosti, ali što se tiče broda „mistral“ kao platforme, koja nosi naoružanje i tehniku određene vrste, bezuslovno imamo snage za to, - sigurno odgovara Valentin Pašin. – Upravo su u Baltijskoj fabrici po ruskim projektima sagrađena dva ledolomca na dizel i na struju s otprilike istim pogonom i istog oblika kao što je „Mistral“. Tako da za samu platformu broda imamo snage. Ali, što se tiče tehnologija, povezanih s radio elektronikom, ovde treba priznati da nemamo opremu kakvu imaju Francuzi. I zato smatram da je linija, koje se pridržava ruska vlada u pregovorima s Francuzima, odnosno kupovina od njih ne samo „gvožđa“, već i tehnologije s radioelektronskom opremom broda, vrlo ispravna i da bi, naravno, trebalo da dobijemo ovu tehnologiju. Uopšte smatam da je kupovina tehnologija koje su nam potrebne od inostranih vlasnika sasvim normalna pojava i da ne protivreči bilo kakvim principima i da nikoga ne treba da zabrinjava. Ono što nam je potrebno, a što nemamo, treba da kupimo, a zatim da učimo sami da radimo po tehnologijama koje su za nas nove.

Što se tiče našeg instituta, - kaže njegov direktor Valentin Pašin, - imamo vrlo bogatu tradiciju saradnje s Francuskom. Tako na današnji dan institut preko Rosoboroneksporta realizuje za Francusku 19 ugovora, između ostalog i za Upravu za narudžbine naoružanja francuskog Ministarstva odbrane. Još pet ugovora su trenutno „u radu“. Gost našeg instituta je bio general Puga, rukovodilac vojnih konsultanata pri administraciji predsednika Nikole Sarkozija. Redovno posećujemo i naše francuske kolege – pre dva meseca u Francuskoj smo održali još jednu u nizu francusko-ruske radne grupe za saradnju u oblasti noružanja. Uopšte, završava razgovor akademik Pašin, početak francusko-ruske vojno-morske saradnje potiče još iz vremena poslednjih ruskih careva Aleksandra III i Nikolaja II, kad je Francuska isporučivala ratne brodove carskoj floti. Tako da naša saradnja ima davnašnju istoriju i predstoji nam da je nastavimo.

Slušali ste intervju jednog od patrijaraha ruske brodogradnje, akademika Ruske akademije nauka, heroja Rusije Valentina Pašina, učesnika foruma „Morska industrija Rusije“, koji je održan u Moskvi.