Руски бродоградитељи се не боје ни Штокмана ни „Мистрала“

20. маја је у Москви завршен други међународни форум „Поморска индустрија Русије“, који се одржавао под паролом „Градимо флоту јаке земље“. Практично сва руска бродоградилишта су представила на њему своје производе цивилне и војне намене – разуме се, у виду макета и фотографија, као и националних и међународних пројеката нових бродоградилишта, будућих бродова, подморница, морских платформи, бродских мотора и опреме.

Наш дописник Игор Јазон, који је посетио форум разговарао је на њему с научним руководиоцем-директором Државног пројектног института бродоградње, академиком РАН, заслуженим бродоградитељем Русије, херојем Русије Валетином Пашином, који већ преко педесет година ради на попришту домаће бродоградње. И прво питање које му је било упућено тицало се места совјетске и руске бродоградње у развоју светске бродоградње.

Руске бродоградитељске технологије су свету дале јако много, - одговара Валентин Пашин. – Хајде да прво погледамо војни (сегмент). Вероватно смо ми први на ратне бродове ставили крилате ракете и данас не заостајемо за другима, већ смо можда чак и лидери у погледу карактеристика ових производа. Први смо направили најбрже подморнице, први смо у њиховој изградњи применили титан. Могао бих да наведем и такве примере као што су изванредне, тешке ракетно-атомске крстарице. У области цивилне бродоградње то су бродови на подводним крилима и на ваздушном јастуку. Између осталог, ратни бродови на ваздушном јастуку „Зубр“ остају најефикаснији десантни бродови ове врсте. Прво смо направили еколошки чисте танкере и данас је технологија њихове изградње постала норма за све танкере на свету. Мање смо градили невелике цивилне бродове, више су нам их испоручивале Финска, Пољска и СРН, зато смо правили јединствене путничке лајнере. А што се тиче тешких атомских ледоломаца у овом сегменту је Русија уопште ван конкуренције.

А шта је с морским платформама за истраживање и експлоатацију резерви гаса и нафте у руском сектору Арктика, између осталог, пројекта Штокмановског налазишта кондензованог гаса у Баренцовом мору?

Још у совјетско време почели смо да градимо бушотине, углавном оне с аутоподизањем и с потапањем, - каже академик Пашин. – Касније је дошло до извесног прекида, а данас је поново настала потреба за њима и сад су по споразуму о лиценци с Норвешком и уз техничко учествовање нашег института у бродоградилишту у Виборгу код Санкт-Петербурга већ  изграђене две моћне платформе „Северни сјај“ и „Поларна звезда“. Сам њихов назив сведочи о томе да им предстоји да раде у суровим условима Арктика. Раније нисмо правили платформе за само вађење нафте и гаса, али сам сигуран да ћемо освојити и такве платформе. Између осталог, по наруџбинама „Гаспрома“ заједно с норвешким, италијанским и америчким компанијама наш институт је започео пројектовање тешких платформи за вађење нафте за прву фазу Штокмановског налазишта. Тако да ћемо сигурно освојити и Штокмана у нашој индустријској бродоградњи.

А да ли имамо снаге да направимо десантни носач хеликоптера као што је француски „Мистрал“ о чијој набавци, као и заједничкој производњи већ скоро две године преговарају војна надлештва и владе Русије и Француске?

Постављате питање, које се, да тако кажем, налази на граници технике и неких других околности, али што се тиче брода „мистрал“ као платформе, која носи наоружање и технику одређене врсте, безусловно имамо снаге за то, - сигурно одговара Валентин Пашин. – Управо су у Балтијској фабрици по руским пројектима саграђена два ледоломца на дизел и на струју с отприлике истим погоном и истог облика као што је „Мистрал“. Тако да за саму платформу брода имамо снаге. Али, што се тиче технологија, повезаних с радио електроником, овде треба признати да немамо опрему какву имају Французи. И зато сматрам да је линија, које се придржава руска влада у преговорима с Французима, односно куповина од њих не само „гвожђа“, већ и технологије с радиоелектронском опремом брода, врло исправна и да би, наравно, требало да добијемо ову технологију. Уопште сматам да је куповина технологија које су нам потребне од иностраних власника сасвим нормална појава и да не противречи било каквим принципима и да никога не треба да забрињава. Оно што нам је потребно, а што немамо, треба да купимо, а затим да учимо сами да радимо по технологијама које су за нас нове.

Што се тиче нашег института, - каже његов директор Валентин Пашин, - имамо врло богату традицију сарадње с Француском. Тако на данашњи дан институт преко Рособоронекспорта реализује за Француску 19 уговора, између осталог и за Управу за наруџбине наоружања француског Министарства одбране. Још пет уговора су тренутно „у раду“. Гост нашег института је био генерал Пуга, руководилац војних консултаната при администрацији председника Николе Саркозија. Редовно посећујемо и наше француске колеге – пре два месеца у Француској смо одржали још једну у низу француско-руске радне групе за сарадњу у области норужања. Уопште, завршава разговор академик Пашин, почетак француско-руске војно-морске сарадње потиче још из времена последњих руских царева Александра III и Николаја II, кад је Француска испоручивала ратне бродове царској флоти. Тако да наша сарадња има давнашњу историју и предстоји нам да је наставимо.

Слушали сте интервју једног од патријараха руске бродоградње, академика Руске академије наука, хероја Русије Валентина Пашина, учесника форума „Морска индустрија Русије“, који је одржан у Москви.