Komandant VRS general Ratko Mladić kao džoker za razmenu geopolitičkih igri

Razmatranje delatnosti Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, koje je održano 6. juna u Savetu bezbednosti OUN, ponovo je posvedočilo protivrečnu ulogu ovog sudskog organa. Glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc je „pozitvno ocenio“ hapšenje od strane srbskih vlasti bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića i njegovo izručenje u Hag. Po njegovim rečima, izručenjem generala „Srbija je ispunila jednu od svojih najvažnijih međunarodnih obaveza“. Belgijski pravnik je izrazio zadovoljstvo povodom saradnje Srbije s Haškim tribunalom. Međutim, stavio je do znanja da Beogradu ostaje još jedan „mali dug“ – hapšenje bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića, koji je još uvek na slobodi. Hadžićevo hapšenje „mora biti hitno“ izjavio je Bramerc. Temu nastavlja analitičar Pjotr Iskenderov.

Tonalitet izjave Glavnog tužioca Haškog tribunala u Savetu bezbednosti OUN dozvoljava da se tvrdi da se nade rukovodstva Srbije za forsirani prijem zemlje u Evropsku Uniju zasad ne ostvaruju. I ovde se uopšte ne radi o Goranu Hadžiću – čije mesto boravka je uvek bilo poznato još manje nego Ratka Mladića. Glavno je to što još dugo vremena Srbiji predstoji da daje objašnjenja povodom generala Mladića i da aktivno sarađuje s istragom u vezi s njegovim predmetom u okviru Haškog tribunala. Govoreći rečima Serža Bramerca Beograd će još morati da odgovori na „teška pitanja“: zašto je Mladić uspeo tako dugo da ostane na slobodi na teritoriji Srbije? Osim toga, srpske vlasti na prvi zahtev Haškog tribunala moraju dostaviti na raspolaganje sve materijale za koje je istraga zainteresovana. Imajući u vidu da sudije još uvek nisu uspele da zauzmu stav čak ni u vezi s pitanjem svrishishodnosti objedinjavanja slučaja Mladića i prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, predstojeći proces obećava da će biti dug. I teško da će do njegovog završetka srpske vlasti uspeti konačno da se oslobode optužbi od nedovoljne lojalnosti Haškom tribunalu.

Međutim, u pitanju evropske perspektive Srbije postoji još jedna, podjednako važna strana. Kako podsećaju francuske novine „Figaro“ » (Le Figaro) ranije su ministri inostranih poslova zemalja-članova EU dodelili Evropskoj komisiji vreme za razmatranje molbe Srbije do kraja ove godine. I čini se da predaja generala Mladića ne povećava previše šanse za njeno odobravanje. „To je samo tehnička etapa: još uvek nismo spremni da donesemo odluku o tome da se Srbiji dodeli status kandidata za EU“ – pod uslovima anonimnosti parisko izdanje citira jednog od diplomata EU.

Tako da konačna odluka u vezi s pitanjem Srbije i drugih balkanskih država u EU ne pripada Haškom tribunalu, već samoj Evropskoj zajednici. A tamo je situacija takva da čak ni status zvaničnog kandidata ništa ne garantuje. Turska ga ima od 1999. godine – i dalje od toga se stvari ne kreću. Ne samo to, prijem Ankare danas izgleda još sumnjivije nego pre 12 godina. Osim toga Evropljane u smislu istrage zločina na Balkanu danas više brinu kosovski Albanci nego bosanski Srbi. Krajem juna Savet Evrope planira da se ponovo vrati pitanju o „crnoj transplantologiji“ na Kosovu – i tada se pod udarom može naći, više ne Beograd, već sam Haški tribunal i rukovodstvo EU – istakla je u razgovoru s „Glasom Rusije“ stručnjak u oblasti uporedne politikologije MDIMO MIP Rusiej Jelena Ponomarjova:

U tome se sastoji glavna intriga. Dakle, može se prognozirati da će predstojeće razmatranje nesumnjivo biti žarkog karaktera. Danas ima jako mnogo onih koji nisu zainteresovani da na videlo izađe istina o zločinima albanskih separatista na Kosovu. Jer ona može da baci krajnje nepovoljnu svetlost na arhitekte kosovske nezavisnosti na čelu s SAD i EU. Zbog toga je i Vašingtonu i Briselu od veće koristi da skrene pažnju na generala Mladića nego da se bavi svestranom istragom učestvovanja sadašnjeg rukovodstva Kosova u čudovišnim zločinima.

Karakteristično mišljenje u vezi s ovim izražava američka agencija u oblasti strateške bezbednosti „Stratfor“ (Stratfor). Ona tvrdi da u stvari glavna prepreka za integraciju Srbije u Evropsku Uniju nije bilo hapšenje generala Mladića. „U dugoročnoj perspektivi Mladićevo hapšenje ne ukida stratešku zabrinutost Evrope zbog pozicije Beograda prema Kosovu, perspektive stupanja u NATO i veza s Rusijom. I premda zvanično ova pitanja nisu barijera na putu ka statusu kandidata ili čak članstva u EU, ona u stvari predstavljaju glavnu prepreku za dugoročnu i potpunu integraciju Beograda u Evropu,“ tvrdi „Stratfor“.

Tako da je generalu Mladiću od početka bila dodeljena uloga džokera za razmenu u većim geopolitičkim igrama. I njegovo izručenje Haškom tribunalu uopšte ne znači uspeh Srbije u ovim igrama.