Командант ВРС генерал Ратко Младић као џокер за размену геополитичких игри
Разматрање делатности Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, које је одржано 6. јуна у Савету безбедности ОУН, поново је посведочило противречну улогу овог судског органа. Главни тужилац Трибунала Серж Брамерц је „позитвно оценио“ хапшење од стране србских власти бившег команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића и његово изручење у Хаг. По његовим речима, изручењем генерала „Србија је испунила једну од својих најважнијих међународних обавеза“. Белгијски правник је изразио задовољство поводом сарадње Србије с Хашким трибуналом. Међутим, ставио је до знања да Београду остаје још један „мали дуг“ – хапшење бившег председника Републике Српске Крајине Горана Хаџића, који је још увек на слободи. Хаџићево хапшење „мора бити хитно“ изјавио је Брамерц. Тему наставља аналитичар Пјотр Искендеров.
Тоналитет изјаве Главног тужиоца Хашког трибунала у Савету безбедности ОУН дозвољава да се тврди да се наде руководства Србије за форсирани пријем земље у Европску Унију засад не остварују. И овде се уопште не ради о Горану Хаџићу – чије место боравка је увек било познато још мање него Ратка Младића. Главно је то што још дуго времена Србији предстоји да даје објашњења поводом генерала Младића и да активно сарађује с истрагом у вези с његовим предметом у оквиру Хашког трибунала. Говорећи речима Сержа Брамерца Београд ће још морати да одговори на „тешка питања“: зашто је Младић успео тако дуго да остане на слободи на територији Србије? Осим тога, српске власти на први захтев Хашког трибунала морају доставити на располагање све материјале за које је истрага заинтересована. Имајући у виду да судије још увек нису успеле да заузму став чак ни у вези с питањем сврисхисходности обједињавања случаја Младића и првог председника Републике Српске Радована Караџића, предстојећи процес обећава да ће бити дуг. И тешко да ће до његовог завршетка српске власти успети коначно да се ослободе оптужби од недовољне лојалности Хашком трибуналу.
Међутим, у питању европске перспективе Србије постоји још једна, подједнако важна страна. Како подсећају француске новине „Фигаро“ » (Le Figaro) раније су министри иностраних послова земаља-чланова ЕУ доделили Европској комисији време за разматрање молбе Србије до краја ове године. И чини се да предаја генерала Младића не повећава превише шансе за њено одобравање. „То је само техничка етапа: још увек нисмо спремни да донесемо одлуку о томе да се Србији додели статус кандидата за ЕУ“ – под условима анонимности париско издање цитира једног од дипломата ЕУ.
Тако да коначна одлука у вези с питањем Србије и других балканских држава у ЕУ не припада Хашком трибуналу, већ самој Европској заједници. А тамо је ситуација таква да чак ни статус званичног кандидата ништа не гарантује. Турска га има од 1999. године – и даље од тога се ствари не крећу. Не само то, пријем Анкаре данас изгледа још сумњивије него пре 12 година. Осим тога Европљане у смислу истраге злочина на Балкану данас више брину косовски Албанци него босански Срби. Крајем јуна Савет Европе планира да се поново врати питању о „црној трансплантологији“ на Косову – и тада се под ударом може наћи, више не Београд, већ сам Хашки трибунал и руководство ЕУ – истакла је у разговору с „Гласом Русије“ стручњак у области упоредне политикологије МДИМО МИП Русиеј Јелена Пономарјова:
У томе се састоји главна интрига. Дакле, може се прогнозирати да ће предстојеће разматрање несумњиво бити жарког карактера. Данас има јако много оних који нису заинтересовани да на видело изађе истина о злочинима албанских сепаратиста на Косову. Јер она може да баци крајње неповољну светлост на архитекте косовске независности на челу с САД и ЕУ. Због тога је и Вашингтону и Бриселу од веће користи да скрене пажњу на генерала Младића него да се бави свестраном истрагом учествовања садашњег руководства Косова у чудовишним злочинима.
Карактеристично мишљење у вези с овим изражава америчка агенција у области стратешке безбедности „Стратфор“ (Stratfor). Она тврди да у ствари главна препрека за интеграцију Србије у Европску Унију није било хапшење генерала Младића. „У дугорочној перспективи Младићево хапшење не укида стратешку забринутост Европе због позиције Београда према Косову, перспективе ступања у НАТО и веза с Русијом. И премда званично ова питања нису баријера на путу ка статусу кандидата или чак чланства у ЕУ, она у ствари представљају главну препреку за дугорочну и потпуну интеграцију Београда у Европу,“ тврди „Стратфор“.
Тако да је генералу Младићу од почетка била додељена улога џокера за размену у већим геополитичким играма. И његово изручење Хашком трибуналу уопште не значи успех Србије у овим играма.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















