«Nord Stream»: gas+struja

U toku još jednog od susreta ministara inostranih poslova Saveta država Baltičkog mora u Oslu (7. juna) Rusija i Norveška, koje su razmenile ratifikovane povelje, staviće tačku na „i“ u procesu delimitacije granica u Barencovom moru. Mesec dana kasnije Sporazum o razgraničenju morskog prostora i saradnji u Barencovom moru i Severnom Ledenom okeanu će stupiti na snagu. Osim rešavanja problema ribolova, ovo će odmah omogućiti početak osvajanja rezervi ugljovodonika u ovoj oblasti, što je krajnje važno zbog sasvim realne perspektive energetskog deficita u Evropi. Uplašeno usled tragedije na Fukušimi i moćnog pritiska „zelenih“ rukovodstvo niza zemalja se odriče mirnog atoma. Rusija nastavlja da razvija nuklearnu energetiku i da gradi Baltičku AS (BAS) u Kalinjingradskoj oblasti. Njeni kapaciteti od 2300 MW biće sasvim dovoljni i za izvoz električne energije susedima.

Kako reaguje „uzorni deo Evrope“ (ovako se pozicionira baltički Savet) na rusku inicijativu? Telefonirali smo u Kalinjingrad docentu univerziteta „Kant“, stručnjaku za probleme regiona Vladimiru ABRAMOVU:

Što se tiče društvene reakcije na talasu današnje sveopšte fobije od radijacije naša nuklearka izaziva veću ljutnju nego do sad. Ova pojava je, po mom mišljenju prolazna, kao s nesrećnim nemačkim krastavcima. Ne zna se da li su oni izvor zaraze ili nisu. Ali su se ljudi uplašili za svaki slučaj. Vratimo se BAS. Ona ima dobru perspektivu. Kao što je poznato, SRN, Švajcarska i druge zemlje obustavljaju ili prekidaju neuklearne programe. Kako nadoknaditi pad? Alternativnom energetikom? To je nerealno u najbližoj perspektivi. Zato se u blizini, u Kalinjingradskoj oblasti, pojavljuje mogućnost njenog izvoza energije, što je za region očigledan plus. Istina, to ne odgovara našim litvanskim susedima. Oni preko godinu dana sprovode kampanju protiv BAS, molili su čak i SAD da se umešaju. Žalbe su formalno ekološke, a realno – plaše se konkurencije! Hoće da poseduju svoju nuklearku u Visaginasu. Posle dugog traganja pronašli su japansko-američkog investitora. Na svojoj obali, dakle, gradimo, a pored – nije ekološki?

Zašto uopšte preopterećivati mali region atomksim stanicama? Jer, rizici se povećavaju... Vladimir ABRAMOV:

Postoji još ideja da se podigne AS u Belorusiji. A da ne govorim o planovima Poljske, koja je u fazi projektovanja dve nuklearke. Svojevremeno je postojala dobra ideja da se na mestu zatvorene Ignaline naporima tri baltičke zemlje i Poljske podigne zajednička AS. Međutim, nisu mogli da se dogovore o vlasničkom udelu. Zato sad svako pokušava sam da osvoji ovo tržište. Ako Poljaci ne budu uspeli da je pokrenu do 2019. godine oni će najverovatnije kupovati našu struju. Prci blok Baltičke stanice ćemo pustiti u pogon 2016. godine, a 2 godine kasnije i drugi. Na tržištu dobija onaj ko pre na njega izađe i s... povoljnom cenom.

Baltička AS će priključiti Rusiju na energetski sistem Evropske Unije. Bez obzira na protest zvaničnog Vilnusa, kompanija «Inter RAO Lietuva» jezaključila ugovor s „Inter RAO EES“ za kupovinu energije za baltički region. Linijama za prenošenje struje ona će poteći u Litvaniju i Poljsku. Interesovanje za BAS izražavaju i privredni krugovi Letonije. Ovu električnu energiju moći će da dobiju Finska i Estonija. „Postoji zanimljiv projekat za njenu isporuku i u Nemačku,“ kaže stručnjak iz Kalinjingrada:

Radi se o tome što je trasa gasovoda „Nord Stream” po dnu mora sto puta proverena i izmerena, postoje sve ekološke ekspertize. Zašto da se duž nje ne provuče električni kabel? Jednostavno, nije rentabilno njegovo polaganje drugim putem. Osim toga, postoji, istina u fazi zamisli, ideja postavljanja istog ovakvog kabela u Švedsku. Ovde tradicionalno, osim sezone prolećnog višeg vodostaja, dolazi do deficita električne energije.

U principu, ima mnogo inicijativa i perspektiva. I Rusija se u ovom slučaju, nalazi u vrlo povoljnoj poziciji. U regionu Baltičkog mora ona postaje najveći igrač na energetskom tržištu – bez obzira da li je to gas ili električna energija.