Na ivici bankrota

Grčka je na ivici defolta. Do ovakvog zaključka stručnjaci su došli kad se saznalo da je Evropska zajednica predložila privatnim investitorima da pomognu zemlji u rešavanju njenih dužničkih problema.

Ministarstva finansija država EU obratila su se privatnim bankarima – vlasnicima grčkih državnih obligacija s ponudom da ih razmene za takozvane duže papire s rokom izmirenja do 7 godina. Ovakvo odlaganje obezbediće Grčkoj dodatnih 30 milijardi evra za likvidaciju deficita u budžetu. U slučaju ukoliko se investitori bez posebnog entuzijazma budu odnosili prema ovom predlogu, Evropska Centralna banka je spremna da preduzme krajnje mere. Na primer, prestaće da prima u zalog stare obligacije i radiće samo s novima. Sama činjenica obraćanja privatnim bankama i to u koliko strogom obliku se ovo dešava, govori o tome da je defolt u Grčkoj praktičo već nastupio, samo što jednostavno, još uvek nije zabeležen pravno, objasnio je u intervjuu za „Glas Rusije“ glavni analitičar upravljačke kompanije „Kapital“ Fjodor Naumov.

Sudeći po situaciji u makroekonomiji Grčka je bankrotirala. Ekonomija zemlje ne raste, ona ima veoma veliki dug – preko 100% BDP, ogroman deficit budžeta – oko 10% godišnje. U ovoj situaciji ekonomija na osnovu novčanih priliva koji prispevaju od ubiranja poreza ne da ne može da izmiri dugove, ona ne može čak da izmiri ni kamatu. Takođe, nije moguće politički smanjiti rashode i povećati poreze.

Stručnjaci ističu: može se shvatiti pozicija Evropske Unije i to koliko uporno ona pokušava da spreči pravno bankrotiranje Grčke. Defolt ili restrukturizacije duga isključiće mogućnost novih kredita. Bankrot čak i jedne države Evrozone na najgori način će se odraziti na ekonomiju svih ostalih zemalja-članica i može izazvati veliku finansijsku krizu.

Po mišljenju stručnjaka, ekonomski problemi u Grčkoj su počeli upravo u trenutku kad je zemlja stupila u zonu evra. Uravnilovka cena je poljuljala glavne oblasti prihoda grčke ekonomije, smatra direktor bankarskog instituta Više ekonomske škole Vasilije Solodkov.

S uvođenjem evra inflacija u Grčkoj je iznosila 300%. Evo šta se tu dogodilo: ako ste imali neku salaticu, kupovali ste je u kafiću, ona je u drahmama koštala određeni iznos, ali je posle uvođenja evra ista ta salatica koštala isto onoliko koliko košta u Nemačkoj – odnosno, poskupela je tačno tri puta. Zato se i pojavila takva inflacija, koja je iznosila 100 i više procenata, što je prirodno, udarilo po džepu iste one turiste. Ranije su putovali u Grčku na jeftin odmor, a sad su počeli da dobijaju skup. A danas, u vreme sveopšte mobilnosti, ima još izbora za putovanje. I to je poljuljalot emelj grčke ekonomije – turistički biznis.

Podsetićemo da osim u Grčkoj, veliki ekonomski problemi postoje u Portugaliji i Irskoj. Po mišljenju američkog izdanja „Biznis Insajder“ (Business Insider) u toku sledećih 5 godina u ovim zemljama može doći do defolta. Nije isključeno da će uzrok toga biti ista ona nepouzdana politika Evropske zajednice, koja održava stabilnost u evrozoni po cenu socijalnih i političkih kriza pojedinih zemalja. Stručnjaci kažu da na ovoj pozadini može doći do raspada Evropske Unije – zemlje će napuštati evrozonu pokušavajući da spasu svoje političke i ekonomske sisteme.