MANASTIR MOR GABRIJEL U TURSKOJ POD RIZIKOM

 
Čak ni Mongoli, koji su u XIV veku ubili 40 monaha i oko 400 vernika, nisu uspeli da učine da jedno od najstarijih monaških opštežića na svetu nestane, ali možda će to moći da učini turski ministar Radžep Tajip Erdogan.
 
Sirijski pravoslavni manastir Mor Gabrijel, koji se na na turskom naziva "Dejrulumur" je u ovom slučaju pod rizikom. Nalazi se u Turabdinskom regionu jugoistočno od Anatolije. Manastir nosi ime Mor Gabrijel(634-668), po vladici Turabdinskom, poznatog po svetosti i čudesima.
 
Podizanje manastirskog temelja započeto je 397. godine, jugoistočno od grada Midjata, koji se nalazi u provinciji Mardin, na Sirijskoj granici. Podizanje manastira započeto je na inicijativu dva monaha Mor Samuila i Mor Simona, koji su se upokojili 409. i 433. Godine, respektivno. Manastirski kompleks, koji su izgradili vizantijski carevi Arkadije (395.-408.) i Teodosije II (408.-450.), danas naseljava 3 monaha i 14 sestara.
 
Manastir Mor Gabrijel, koji je takođe poznat kao "drugi Jerusalim", nije samo manastir već i kulturni i duhovni centar Sirijske Pravoslavne zajednice u Turskoj i mnogih Sirijskih emigranata koji su emigrirali na Zapad. Takođe je i Mitropolija Mor Timotija Samuila Aktasa. Pre oko 50 godina oko 130 000 Sirijaca živelo je u Turbadinskom regionu, čije ime znači "planina sluga Božjih” ali danas, njihov broj se smanjio na samo nekoliko hiljada.
 
Manastir je u centru žestokih borbi, koje su započele vođe tri Kurdska plemena 2008. godine. Sulejman Celebi, član parlamenta i pro-islamske vladajuće stranke na čelu sa Erdoganom, vođa je jednog plemana. 
 
Nekoliko tužbi je podnošeno protiv manastirske zajednice, uključujući prozelitizam, koji je zasnovan na osnovu fakta da mladi ljudi uče na istočni ili sirijsko-aramejski u manastiru. Takođe, postoje tužbe da je manastir podignut na mestu gde je nekada bila džamija. To je neosnovana i apsurdna tužba, jer je manastir Mor Gabrijel izgrađen mnogo ranije, još pre pojave Islama. Tužba koja smeta turskim vlastodržcima je podneta od strane ministarstva finansija o nezakonskom korišćenju zemlje. Ova tužba je nerazumljiva, jer zajednica Mor Gabrijela redovno plaća porez na zemljište. 
 
Ova afera skoro je dobila svoj konačni zaključak. Odlukom koja je doneta javno 27. januara (ali je u stvarnosti doneta 7 decembra). "Jargitaj" ili Ankarski sud, najviši sud u Turskoj, preokrenuo je odluku Midiatskog suda , donesenu 24. juna 2009. godine. Po "Jargitajskoj" odluci objavljenoj od strane Novinske Agencije Forum 18, 12 manastirskih placeva od 99 hektara biće klasifikovano kao "šume" i na taj način one će pripasti Turskoj državi. 
 
Farsa
 
Za manastir Mor Gabrijel, ova odluka je težak udarac. Gubitak zemlje znači gubitak neophodnih sredstava uz pomoć kojih je manastir opstajao. Izvori bliski Forumu 18 objašnjavaju odluku kao "visoko političku i ideološku" i kao "farsu" od samog početka.
 
"Izgleda da je svrha pretnji i tužbi da se napravi pritisak na manjinu kako bi se ona isterala iz Turske, kao neki strani objekat”, kaže presednik Aramejske federacije, David Gelen u intervjuu za Azijske novosti. Turska mora da odluči da li će da sačuva 1600 godina staru kulturu ili da uništi i poslednje ostatke nemuslimanske tradicije. Dovodi se u pitanje multikulturizam koji je uvek karakterizovao ovu naciju, od vremena Otomanskog carstva."
 
Odluka je donela malo interesovanja u Evropi, osim u Nemačkoj, gde su nekoliko stranaka, uključujući Socijalno-demokratsku stranku, osudile odluku.
 
"Deo SPD osuđuje oduzimanje manastirskog zemljišta, jer je ono neophodno za život manastira. Manastir Mor Gabrijela zaslužuje našu zaštitu, piše u dokumentu koji su potpisali Kristofer Straser i Anđelika Graf. Erika Steinbak je iskoristila jake reči takođe. Ona je član Nemačke stranke za ljudska prava i humanitarnu  pomoć. Erika kaže da odluka simbolizuje "progon Hrišćanstva u Turskoj."
 
Sirijska Internacionalna Novinska Agencija objavljuje: "Negativan trend religijske slobode u Turskoj se ne uklapa sa ljudskim pravima," kaže Stainbak.
 
U tekstu koji je 7. februara napisao Otmar Oehring, direktor za ljudska prava nemačke katoličke organizacije za Norvešku agenciju Forum 18, analizira situaciju raznih religijskih zajednica u Turskoj, uključujući situaciju Mor Gabrijela u Turskoj. Oehring kaže, osnovni problem je jednostavan: za Turski zakon religijska zajednica ne postoji niti je ikada postojala.
 
"Oni nemaju legalnu identifikaciju, ali postoje", priznao je turski premijer Bulent Arinc 17. janura, u svom govoru o legalnoj borbi oko Bujukadskog Sirotišta. (2008. godine evropski sud za ljudska prava je presudio da Turska mora da vrati konfiskovano Bujukadsko sirotište ekumenskom Patrijarhatu).
 
Žalba
 
Za sada, mnoge religijske grupe bi radije da ništa ne govore. Plaše se da bi bile izložene neprijateljskom stavu vlasti i da bi morale da prođu kroz duge i skupe legalne bitke, kojima bi, na kraju, izgubile svoju slobodu, kao što je to slučaj sa manastirom Mor Gabrijel”, kaže Oehring. Za njega, jedino rešenje da se odmrsi čvor koji je u "potpunosti suprotan" Evropskoj konveciji za ljudska prava i osnovnu slobodu, je promena u Konstituciji i kriminalnom kodu Turske. 
 
Ovo je takođe priznao professor Ali Bardakoglu, direktor "Dijaneta" (Direktorata za religijska pitanja), prošlog oktobra. "Rešenje je da se da autonomnost religijskim institucijama. Turska je spremna za ovo" kaže professor Ali Bardakoglu za dnevni Radikal. Sledećeg meseca, Bardakoglu je izgubio svoju poziciju.
 
Za monahe Mor Gabrijela, jedini način da ne izgube svoju zemlju je, znači, da prate primer Ekumenskog Patrijarhata u Konstantinopolju i da se obrate Evropskom Sudu za ljudska prava u Strazburu. Mitropolit Samuilo Aktas kaže za Ekonomist da će baš to da uradi: “Do sada sam ćutao o ovoj nepravdi; ali više neću." 
 

https://www.manastir-lepavina.org/