МАНАСТИР МОР ГАБРИЈЕЛ У ТУРСКОЈ ПОД РИЗИКОМ

 
Чак ни Монголи, који су у XIV веку убили 40 монаха и око 400 верника, нису успели да учине да једно од најстаријих монашких општежића на свету нестане, али можда ће то моћи да учини турски министар Раџеп Тајип Ердоган.
 
Сиријски православни манастир Мор Габријел, који се на на турском назива "Дејрулумур" је у овом случају под ризиком. Налази се у Турабдинском региону југоисточно од Анатолије. Манастир носи име Мор Габријел(634-668), по владици Турабдинском, познатог по светости и чудесима.
 
Подизање манастирског темеља започето је 397. године, југоисточно од града Мидјата, који се налази у провинцији Мардин, на Сиријској граници. Подизање манастира започето је на иницијативу два монаха Мор Самуила и Мор Симона, који су се упокојили 409. и 433. Године, респективно. Манастирски комплекс, који су изградили византијски цареви Аркадије (395.-408.) и Теодосије II (408.-450.), данас насељава 3 монаха и 14 сестара.
 
Манастир Мор Габријел, који је такође познат као "други Јерусалим", није само манастир већ и културни и духовни центар Сиријске Православне заједнице у Турској и многих Сиријских емиграната који су емигрирали на Запад. Такође је и Митрополија Мор Тимотија Самуила Актаса. Пре око 50 година око 130 000 Сиријаца живело је у Турбадинском региону, чије име значи "планина слуга Божјих” али данас, њихов број се смањио на само неколико хиљада.
 
Манастир је у центру жестоких борби, које су започеле вође три Курдска племена 2008. године. Сулејман Целеби, члан парламента и про-исламске владајуће странке на челу са Ердоганом, вођа је једног племана. 
 
Неколико тужби је подношено против манастирске заједнице, укључујући прозелитизам, који је заснован на основу факта да млади људи уче на источни или сиријско-арамејски у манастиру. Такође, постоје тужбе да је манастир подигнут на месту где је некада била џамија. То је неоснована и апсурдна тужба, јер је манастир Мор Габријел изграђен много раније, још пре појаве Ислама. Тужба која смета турским властодржцима је поднета од стране министарства финансија о незаконском коришћењу земље. Ова тужба је неразумљива, јер заједница Мор Габријела редовно плаћа порез на земљиште. 
 
Ова афера скоро је добила свој коначни закључак. Одлуком која је донета јавно 27. јануара (али је у стварности донета 7 децембра). "Јаргитај" или Анкарски суд, највиши суд у Турској, преокренуо је одлуку Мидиатског суда , донесену 24. јуна 2009. године. По "Јаргитајској" одлуци објављеној од стране Новинске Агенције Форум 18, 12 манастирских плацева од 99 хектара биће класификовано као "шуме" и на тај начин оне ће припасти Турској држави. 
 
Фарса
 
За манастир Мор Габријел, ова одлука је тежак ударац. Губитак земље значи губитак неопходних средстава уз помоћ којих је манастир опстајао. Извори блиски Форуму 18 објашњавају одлуку као "високо политичку и идеолошку" и као "фарсу" од самог почетка.
 
"Изгледа да је сврха претњи и тужби да се направи притисак на мањину како би се она истерала из Турске, као неки страни објекат”, каже преседник Арамејске федерације, Давид Гелен у интервјуу за Азијске новости. Турска мора да одлучи да ли ће да сачува 1600 година стару културу или да уништи и последње остатке немуслиманске традиције. Доводи се у питање мултикултуризам који је увек карактеризовао ову нацију, од времена Отоманског царства."
 
Одлука је донела мало интересовања у Европи, осим у Немачкој, где су неколико странака, укључујући Социјално-демократску странку, осудиле одлуку.
 
"Део СПД осуђује одузимање манастирског земљишта, јер је оно неопходно за живот манастира. Манастир Мор Габријела заслужује нашу заштиту, пише у документу који су потписали Кристофер Страсер и Анђелика Граф. Ерика Стеинбак је искористила јаке речи такође. Она је члан Немачке странке за људска права и хуманитарну  помоћ. Ерика каже да одлука симболизује "прогон Хришћанства у Турској."
 
Сиријска Интернационална Новинска Агенција објављује: "Негативан тренд религијске слободе у Турској се не уклапа са људским правима," каже Стаинбак.
 
У тексту који је 7. фебруара написао Отмар Оехринг, директор за људска права немачке католичке организације за Норвешку агенцију Форум 18, анализира ситуацију разних религијских заједница у Турској, укључујући ситуацију Мор Габријела у Турској. Оехринг каже, основни проблем је једноставан: за Турски закон религијска заједница не постоји нити је икада постојала.
 
"Они немају легалну идентификацију, али постоје", признао је турски премијер Булент Аринц 17. јанура, у свом говору о легалној борби око Бујукадског Сиротишта. (2008. године европски суд за људска права је пресудио да Турска мора да врати конфисковано Бујукадско сиротиште екуменском Патријархату).
 
Жалба
 
За сада, многе религијске групе би радије да ништа не говоре. Плаше се да би биле изложене непријатељском ставу власти и да би морале да прођу кроз дуге и скупе легалне битке, којима би, на крају, изгубиле своју слободу, као што је то случај са манастиром Мор Габријел”, каже Оехринг. За њега, једино решење да се одмрси чвор који је у "потпуности супротан" Европској конвецији за људска права и основну слободу, је промена у Конституцији и криминалном коду Турске. 
 
Ово је такође признао профессор Али Бардакоглу, директор "Дијанета" (Директората за религијска питања), прошлог октобра. "Решење је да се да аутономност религијским институцијама. Турска је спремна за ово" каже профессор Али Бардакоглу за дневни Радикал. Следећег месеца, Бардакоглу је изгубио своју позицију.
 
За монахе Мор Габријела, једини начин да не изгубе своју земљу је, значи, да прате пример Екуменског Патријархата у Константинопољу и да се обрате Европском Суду за људска права у Стразбуру. Митрополит Самуило Актас каже за Економист да ће баш то да уради: “До сада сам ћутао о овој неправди; али више нећу." 
 

https://www.manastir-lepavina.org/