Nabuko ima da bude, čak bez Azarbejdžana

8.   juna u turskom Kajseriju potpisan je sporazum između konzorcijuma Nabuko Gas Pajplajn Internešnl i zemljama učesnicima projekta – Austrijom, Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom i Turskom. Dokument predviđa podršku zakonodavnih i administrativnih dejstava za izgradnju gasovoda.Međutim Azarbejdžan, koji je trebalo da postane jedan od glavnih isporučilaca gasa za Nabuko, za sada se nije složio da učestvuje u projektu.

Na ceremoniji potpisivanja šef konzocijuma Rajnhard Miček izjavio je da je sporazum važan događaj, pošto garantuje bezbednost i određenost tranzitnog režima za budući gasovod. U međuvremenu konkretni koraci za njegovu realizaciju se ne preduzimaju, ukazuje direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.

U pogledu potpisivanja svemogućih memoranduma bilo je mnogo napora. A nekakvih konkretnih koraka nema, nema nekog tačnog dokumenta, nema maršrute, sve je na nivou deklaracije.

Za sada nema određenosti po pitanju rokova realizacije projekta. U Kajseri šef konzorcijuma je sve uverio da odlaganja više neće biti. Izgradnja će početi, kao što je bilo izjavljeno, 2013. godine,  prvi gas cevovodom će proteći 2017. godine. Mada eksperti podsećaju da je ranije bilo reči o 2011. i 2014. godini.

Glavna pregrada na putu realizacije Nabuka je nerešeno pitanje resursne baze. Azarbejdžan, koji je prvo bio označen kao glavni isporučilac, za sada ne potvrđuje učešće. 8. juna, paralelno sa potpisivanjem u Kajseri, evropski komesar za energetiku Ginter Otinger pregovarao je sa azarbejdžanskim kolegama. Na kraju su strane odložile rešavanje pitanja za oktobar. Ipak situacija se ne čini tako dramatičnom partneru konsalting kompanije RusEnerdži Mihailu Kutihinu. Po njegovim rečima, sada je potrebno koncentrisati napore u iračkom i iranskom pravcu.

Azarbejdžan ovde ispada šesnaesta stvar, pošto on za sada nema suvšni gas da popuni ovu cev. Vode se ozbiljni pregovori sa iračkim rukovodstvom. Postoji mogućnost da se dobije gas iz Irana. Sada učesnici projekta pokušavaju da nađu neko zajedničko rešenje i to može samo da se pozdravi.

Projekat Nabuko predviđa isporuke gasa iz Kaspijskog regiona i Bliskog istoka u Evropu. Njegova maksimalna propusna moć je 31 milijarda kubnih metara, i po prognozama on treba da zauzme 5% evropskog gasnog uvoza. Glavni cilj izgradnje bila je diverzifikacija isporuka u zemlje EU i u tome je glavni plus projekta, podvlači Mihail Krutihin.

Eksperti ističu da za razliku od Nabuka, ruski Južni tok se realizuje brže. Uporedo sa tim Moskva ne smatra Južni tok konkurentu Nabuka. Ranije je ministar energetike Rusije Sergej Šmatko izjavio da su sada učesnici projekta prešli na dijalog.