Čovek protiv bakterija

EU će uvećati kompenzacije onim zemljama čiji poljoprivredni proizvođači su postradali od epidemije opasne crevne infekcije.

Naredne nedelje Evropska komisija konačno će odrediti veličinu kompenzacije agrarima, postradalim od povrtarske krize u Evropi. Da podsetimo da je potražnja za povrćem naglo opala posle izjave ministarstva zdravlja Nemačke da su izvor smrtonosne bakterije ešarihija koli španski krastavci. Ova informacija nije potvrđena, ali farmeri u čitavoj Evropi su pretrpeli ogromne gubitke. Prvobitno je za pomoć agrarnom sektoru Evropska komisija želela da izdvoji 150 miliona evra. Ali mnoge zemlje su bile nezadovoljne tom odlukom. Farmeri su pretrpeli gubitke od preko 400 miliona evra, pojasnila je ministar poljoprivrede Španije Roza Agilar.

Kompenzacija u visini od 30% prosečne sezonske tržišne cene povrća, kako je predložila Evropska komisija, jednostavno je nedopustiva. Evropska komisija treba bitno da doradi i poboljša paket pomoći. Evropski komesar je to javno obećao.

Međutim stručnjaci govore da nadoknada štete poljoprivredi nije najteži zadatak koji sada stoji pred EU. Kao prvo, još nije tačno određen izvor bakterije ubice. Pod sumnjom je nemačka soja, ali klinička istraživanja to takođe još uvek nisu potvrdila. A kao drugo, situacija oko širenja smrtonoskog virusa pokazala je da postojeći antibiotici, jedino sredstvo borbe, na njega ne deluju.

Epidemija crevne infekcije od koje su već umrle 23 osobe, a postradalo 3000, izaziva kod naučnika ogromne opaske, zato što se do danas ne zna poreklo smrtonosne bakterije. Eksperti iznose razne pretpostavke. Nažalost, az sada je nemoguće isključiti verziju da ju je proizveo veštači sam čovek, pojašnjava biofizičar Konstantin Šajtan.

Uzroka za pojavu takvom mutanta može biti mnogo. Od nekakve stučajne mutacije do situacije da je on izašao iz neke laboratorije. Ešarihija koli je tipična belančevina za manipulacije genetičkog inženjeringa.

Da podsetimo da je bakterija ubica skoro posvađala zemlje EU jedne sa drugima i sa Rusijom, koja je zabranila uvoz povrća na svoju teritoriju. Rusko MIP već je istupilo sa izjavom da će embargo biti ukinut čim se pojavi tačna informacija o poreklu bakterije i garanciji kvaliteta izvozne produkcije. Kako bi se ubrzao proces, Rusija je spremna da se pridruži dešifrovanju genoma opasnog mikroba – u skorije vreme uzorak soja će stići ruskim istraživačima. Očigledno u nastaloj situaciji treba istovremeno rešavati ogroman broj pitanja: nadoknaditi štetu poljoprivredi mnogih evropskih zemalja, tražiti izvor smrtonosne bakterije i pronaći lek koji je u stanju da je pobedi. I najbolje je to činiti zajedno.