25 godina za izdaju domovine

Moskovski okružni vojni sud pročitao je presudu bivšem saradniku Spoljne obaveštajne službe Aleksandru Potejevu u njegovom odustvu. Oficir je proglašen krivim za državnu izdaju, lišen je vojnih zvanja i nagrada i osuđen na 25 godina zatvora. Eksperti između ostalog nazivaju odluku suda formalnošću, neophodnoj da se završi ova priča.

Na slučaj koji je glasno odjeknuo o razobličavanju grupe ruskih obaveštajaca ilegalaca u SAD, izgleda, stavljena je pravna tačka. Izdajnik je nađen, krivica je dokazana, surova presuda je izrečena.

Osuđeni pukovnik Aleksandar Potejev zauzimao je dužnost jednog od rukovodioca američkog odeljenja uprave C SVR. Tobože još 1999. godine on se prvi put povezao sa agentima CIA-e. A kasnije je prenosio Amerikancim podatke o ruskim špijunima, tehničkim sredstvima koja koriste, i finansijskim tokovima. Kulminacija priče bilo je hapšenje pre tačno godinu dana deset ljudi u SAD.

Za državnu izdaju i dezerterstvo sud je osudio Aleksandra Potejeva na 25 godina zatvora, lišio ga svih vojnih nagrada i zvanja i obavezao da plati kaznu. Između ostalog general-major SVR u penziji Jurij Kobaladze ogradio se: ova presuda je formalnost.

Postoje pravila igre: i sa jedne i sa druge strane shvataju da je neophodno ispuniti neke formalnosti. Niko ovde ozbiljno ne računa da će Potejeva izručiti Moskvi, ili da će Moskva preduzeti neke druge puteve za njegovo kažnjavanje. Ali trebalo je završiti pravni proces i dati određenje tom krivičnom delu koje je on izvršio. Krivičo delo je zaista vrlo teško i protiv službe u kojoj je radio, i protiv države, pošto je on izdavao državne tajne. I mislim da tako surova kazna nikoga ne treba da čudi, pošto tamo na Zapadu, i u SAD, za slična krivična dela daju vrlo velike kazne.

Presuda suda je izrečena u odsustvu. Sam Potejev je pre godinu dana, nekoliko dana pre hapšenja ruskih obaveštajaca, pobegao iz Rusije. Prvo u Belorusiju, zatim pomoću specijalnih agenata Cije preko trećih zemalja sa lažnim dokumentima prešao je u SAD. Potejevu je pošlo za rukom da unapred pošalje decu u Ameriku. A žena je ostala u Rusiji.

Sada je sudbina begunca nezavidna, govori Jurij Kobeladze. On odmah odbacuje bilo kakav scenario gonjenja ili likvidacije Potejeva, ali ukazuje da je malo ko od izdajnika uspeo da dostojno počne da živi u tuđini.

Ranije, za vreme Staljina, u doba hladnog rata, takvi pokušaji su se preduzimali. I čak pokušaji fizičke likvidacije takvih ljudi. Ali po pravilu oni ni do čega dobrog nisu dovodili, već su samo nanosili dodatnu štetu prestižu zemlje, i od takvih pokušaja se odustalo.

Zvaničnici Rusije i SAD skoro ne komentarišu špijunski skandal. Ova priča je zatvorena, a Moskva i Vašington se bave restartovanjem političih i ekonomskih odnosa.