25 година за издају домовине

Московски окружни војни суд прочитао је пресуду бившем сараднику Спољне обавештајне службе Александру Потејеву у његовом одуству. Официр је проглашен кривим за државну издају, лишен је војних звања и награда и осуђен на 25 година затвора. Експерти између осталог називају одлуку суда формалношћу, неопходној да се заврши ова прича.

На случај који је гласно одјекнуо о разобличавању групе руских обавештајаца илегалаца у САД, изгледа, стављена је правна тачка. Издајник је нађен, кривица је доказана, сурова пресуда је изречена.

Осуђени пуковник Александар Потејев заузимао је дужност једног од руководиоца америчког одељења управе Ц СВР. Тобоже још 1999. године он се први пут повезао са агентима ЦИА-е. А касније је преносио Американцим податке о руским шпијунима, техничким средствима која користе, и финансијским токовима. Кулминација приче било је хапшење пре тачно годину дана десет људи у САД.

За државну издају и дезертерство суд је осудио Александра Потејева на 25 година затвора, лишио га свих војних награда и звања и обавезао да плати казну. Између осталог генерал-мајор СВР у пензији Јуриј Кобаладзе оградио се: ова пресуда је формалност.

Постоје правила игре: и са једне и са друге стране схватају да је неопходно испунити неке формалности. Нико овде озбиљно не рачуна да ће Потејева изручити Москви, или да ће Москва предузети неке друге путеве за његово кажњавање. Али требало је завршити правни процес и дати одређење том кривичном делу које је он извршио. Кривичо дело је заиста врло тешко и против службе у којој је радио, и против државе, пошто је он издавао државне тајне. И мислим да тако сурова казна никога не треба да чуди, пошто тамо на Западу, и у САД, за слична кривична дела дају врло велике казне.

Пресуда суда је изречена у одсуству. Сам Потејев је пре годину дана, неколико дана пре хапшења руских обавештајаца, побегао из Русије. Прво у Белорусију, затим помоћу специјалних агената Ције преко трећих земаља са лажним документима прешао је у САД. Потејеву је пошло за руком да унапред пошаље децу у Америку. А жена је остала у Русији.

Сада је судбина бегунца незавидна, говори Јуриј Кобеладзе. Он одмах одбацује било какав сценарио гоњења или ликвидације Потејева, али указује да је мало ко од издајника успео да достојно почне да живи у туђини.

Раније, за време Стаљина, у доба хладног рата, такви покушаји су се предузимали. И чак покушаји физичке ликвидације таквих људи. Али по правилу они ни до чега доброг нису доводили, већ су само наносили додатну штету престижу земље, и од таквих покушаја се одустало.

Званичници Русије и САД скоро не коментаришу шпијунски скандал. Ова прича је затворена, а Москва и Вашингтон се баве рестартовањем политичих и економских односа.