Partnerstvo s osvrtom na nacionalne interese

Zasedanje Saveta Rusija-NATO bilo je rezultativno, postoji progres u razmatranju aktulanih pitanja. Ovo je izjavio ruski predsednik posle pregovora u Sočiju. Na sastanku sa učesnicima zasedanja Dmitrij Medvedev je podvukao: Rusija i NATO treba da grade strteško partnerstvo po principu nedeljivosti bezbednosti, uzajamnog poverenja, transparentnosti i predvidljivosti – to će koristiti svim stranama. Uporedo sa tim pojava novih objekata kod ruskih granica će se uzimati u obzir prilikom vojnog planiranja.

Uoči sastanka u Sočiju štampa je pisala o tome da Rusija priprema mal te ne ultimatum alijansi, koji koči pregovore na stvaranju evrospkog protivraketnog štita uz učešće Rusije. Ipak ove pretpostavke su se ispostavile preteranim. Strane su i dalje spremne na dijalog, koji je često usporen, ali dinamika će se ubrzavati. Početak tome označio je samit Rusija-NATO u Lisabonu u novembru prošle godine, podsetio je Dmitrij Medvedev.

U Lisabonu je bila utvrđena nova strateška koncepcija NATO-a. U njoj je stavljen akcenat na razvoj partnerske saradnje sa drugim državama i organizacijama po čitavom svetu. Nama se čini da je to važno kako bismo stvorili stabilniji, čvršći, bezbedniji svet. Upravo smo sa predsednikom JAR gospodinom Zumom razmatrali složeni problem Libije. To i jeste polje na kojem možemo da nuložimo napore da dostignemo rezultat i u partnersom ključu da razmatramo najsloženije probleme i nalazimo iz njih izlaz.

Predsednik JAR, zemlje koja je nedavno postala članica BRIK-a,  Džejkob Zuma, specijalno je doputovao u Soči i predao je ruskog strani i rukovodstvu NATO-a predloge za mirovno regulisanje situacije u Libiji, odobrene na samitu Afričkog saveza.

Što se tiče evroPRO, po tom pitanju ponovo nije postignuta saglasnost. Ovi pregovori se odvijaju teško iz raznih razloga. Dovoljno je setiti se da je ideju formiranja evropskog štita svojevremeno predložio Izrael, plašeći se napada sa strane Irana. Ipak zatim su je preuzele SAD, postavivši zadatak da se maksimalno obezbede u slučaju vojnog konflikta sa SSSR. Saveza odavno nema, ali i sada Vašington korak po korak realizuje ove planove, nameravajući između ostalog da napravi treći prsten u regionu Istočne i Centralne Evrope do 2020. godine. Ako se to desi, uvereni su ruski političari, biće pređena crta koja preti novom trkom u naoružavanju.

Moskva za optimalnu šemu izgradnje evroPRO smatra integrisanu odbranu između SAD i Rusije uz podršku evropskih zemalja alijanse, pri kojoj svaka strana ima svoju tehnološku zonu odgovornosti u otkrivanju opasnosti i odbijanju reketnog napada iz potencijalno opasnih pravaca. Između ostalog, postoje i druge varijante. Na primer, za Rusiju je najbolje potpuno odustajanje od formiranja evroPRO. Ili, naprotiv, najmanje poželjna – izgradnja odvojenih sistema.

Generalni sekretar NATO-a u Sočiju još jednom je potvrdio da će alijansa odabrati upravo takvu šemu: odvojene, ali kompatibilne sisteme. Između ostalog, postupak i karakter slične kompatibilnosti on nije pojasnio. Osim toga, Rasmusen smatra da je dovoljan bazčni akt iz 1997. godine između Rusije i NATO-a o tome da oni ne razmatraju jedni druge kao protivnike. Moskva smatra da je on zastareo, i zahteva bitnu transformaciju. Pa i proširenje NATO infrastrukture na istok, uprkos istim tim dogovorima izaziva zabrinutost. Mada NATO se i dalje ograničava ovim dokumentom, a Rasmusen je još jednom izjaivo na rečima o neusmerenosti evroPRO protiv nuklearnog potencijala Rusije. Po mišljenju ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova za sada ne uspeva dogovor ni o projektu formiranja sektoralne PRO u Evropi, koji je predložio Dmitrij Medvedev u Lisabonu. Ipak napredak se nastavlja, istakao je on.

Nas zanima takva situacija u Evro-Atlantiku kada bi svim državama nezavisno od članstva u vojnim blokovima bila garantovana jednaka bezbednost. To i jeste suština inicijative predsednika Medvedeva o sklapanju sporazuma o evropskoj bezbednosti. Razvoj događaja nas ubeđuje da se aktualnost ove inicijative ne smanjuje. U tom ključu bio je razmotren problem evroPRO. Ako projekat postane zajednički, on će pomoći da se radikalno promene pravila igre između Rusije i NATO-a u pozitivnom pravcu.

Ali radi toga su potrebne pravne garancije neusmerenosti američkog potencijala protiv Rusije. Proboja ovde za sada nema. Šta više, Moskva dosledno predlaže državama evroalantskog prostora da napuste format međusobnog odvraćanja, nasleđen još od doba hladnog rata i pređu na predmetno suprotstavljanje zajedničkim pretnjama. Ipak u samoj bloku prevladavanje stereotipa u pogledu Rusije teče polako i sa mukom.

Govoreći o operaciji NATO-a u Libiji, Rasmusen je istakao da alijansa zna za bojazni Rusije vezane za ovu operaciju i uzima u obzir njeno mišljenje. Ipak, po njegovim rečima, operacija se izvodi u strogom skladu sa rezolucijom SB UN i usmerena je na zaštitu civila. Takođe nije reč ni o početku kopnene operacije. Sa prvim tvrđenjem generalnog sekretara teško je saglasiti se, što je više puta izjavljivala Moskva. Rezolucija 1973 bila je usmerena isključivo na formiranje bespilotne zone iznad Libije, nikako ne na bombardovanje njene teritorije.

Na sastanku su istaknuti uspesi u održavanju zajedničkih antiterorističkih manevara, između ostalog na srpečavanju terorističkih akata u vazduhu i realizaciju projekta pripreme avganistanskih pilota, mere za borbu protiv šverca narkotika i piraterije, kao i uvežbavanje sistema reagovanja na prirodne i tehnogene katastrofe. Ove malse stvari treba da posluže kao početak punopravnog strateškog partnerstva. O njemu će biti reči i na sledećem zasedanju Saveta Rusija-NATO za godinu dana u Čikagu.