Партнерство с освртом на националне интересе
Заседање Савета Русија-НАТО било је резултативно, постоји прогрес у разматрању актуланих питања. Ово је изјавио руски председник после преговора у Сочију. На састанку са учесницима заседања Дмитриј Медведев је подвукао: Русија и НАТО треба да граде стртешко партнерство по принципу недељивости безбедности, узајамног поверења, транспарентности и предвидљивости – то ће користити свим странама. Упоредо са тим појава нових објеката код руских граница ће се узимати у обзир приликом војног планирања.
Уочи састанка у Сочију штампа је писала о томе да Русија припрема мал те не ултиматум алијанси, који кочи преговоре на стварању евроспког противракетног штита уз учешће Русије. Ипак ове претпоставке су се испоставиле претераним. Стране су и даље спремне на дијалог, који је често успорен, али динамика ће се убрзавати. Почетак томе означио је самит Русија-НАТО у Лисабону у новембру прошле године, подсетио је Дмитриј Медведев.
У Лисабону је била утврђена нова стратешка концепција НАТО-а. У њој је стављен акценат на развој партнерске сарадње са другим државама и организацијама по читавом свету. Нама се чини да је то важно како бисмо створили стабилнији, чвршћи, безбеднији свет. Управо смо са председником ЈАР господином Зумом разматрали сложени проблем Либије. То и јесте поље на којем можемо да нуложимо напоре да достигнемо резултат и у партнерсом кључу да разматрамо најсложеније проблеме и налазимо из њих излаз.
Председник ЈАР, земље која је недавно постала чланица БРИК-а, Џејкоб Зума, специјално је допутовао у Сочи и предао је руског страни и руководству НАТО-а предлоге за мировно регулисање ситуације у Либији, одобрене на самиту Афричког савеза.
Што се тиче евроПРО, по том питању поново није постигнута сагласност. Ови преговори се одвијају тешко из разних разлога. Довољно је сетити се да је идеју формирања европског штита својевремено предложио Израел, плашећи се напада са стране Ирана. Ипак затим су је преузеле САД, поставивши задатак да се максимално обезбеде у случају војног конфликта са СССР. Савеза одавно нема, али и сада Вашингтон корак по корак реализује ове планове, намеравајући између осталог да направи трећи прстен у региону Источне и Централне Европе до 2020. године. Ако се то деси, уверени су руски политичари, биће пређена црта која прети новом трком у наоружавању.
Москва за оптималну шему изградње евроПРО сматра интегрисану одбрану између САД и Русије уз подршку европских земаља алијансе, при којој свака страна има своју технолошку зону одговорности у откривању опасности и одбијању рекетног напада из потенцијално опасних праваца. Између осталог, постоје и друге варијанте. На пример, за Русију је најбоље потпуно одустајање од формирања евроПРО. Или, напротив, најмање пожељна – изградња одвојених система.
Генерални секретар НАТО-а у Сочију још једном је потврдио да ће алијанса одабрати управо такву шему: одвојене, али компатибилне системе. Између осталог, поступак и карактер сличне компатибилности он није појаснио. Осим тога, Расмусен сматра да је довољан базчни акт из 1997. године између Русије и НАТО-а о томе да они не разматрају једни друге као противнике. Москва сматра да је он застарео, и захтева битну трансформацију. Па и проширење НАТО инфраструктуре на исток, упркос истим тим договорима изазива забринутост. Мада НАТО се и даље ограничава овим документом, а Расмусен је још једном изјаиво на речима о неусмерености евроПРО против нуклеарног потенцијала Русије. По мишљењу министра иностраних послова Сергеја Лаврова за сада не успева договор ни о пројекту формирања секторалне ПРО у Европи, који је предложио Дмитриј Медведев у Лисабону. Ипак напредак се наставља, истакао је он.
Нас занима таква ситуација у Евро-Атлантику када би свим државама независно од чланства у војним блоковима била гарантована једнака безбедност. То и јесте суштина иницијативе председника Медведева о склапању споразума о европској безбедности. Развој догађаја нас убеђује да се актуалност ове иницијативе не смањује. У том кључу био је размотрен проблем евроПРО. Ако пројекат постане заједнички, он ће помоћи да се радикално промене правила игре између Русије и НАТО-а у позитивном правцу.
Али ради тога су потребне правне гаранције неусмерености америчког потенцијала против Русије. Пробоја овде за сада нема. Шта више, Москва доследно предлаже државама евроалантског простора да напусте формат међусобног одвраћања, наслеђен још од доба хладног рата и пређу на предметно супротстављање заједничким претњама. Ипак у самој блоку превладавање стереотипа у погледу Русије тече полако и са муком.
Говорећи о операцији НАТО-а у Либији, Расмусен је истакао да алијанса зна за бојазни Русије везане за ову операцију и узима у обзир њено мишљење. Ипак, по његовим речима, операција се изводи у строгом складу са резолуцијом СБ УН и усмерена је на заштиту цивила. Такође није реч ни о почетку копнене операције. Са првим тврђењем генералног секретара тешко је сагласити се, што је више пута изјављивала Москва. Резолуција 1973 била је усмерена искључиво на формирање беспилотне зоне изнад Либије, никако не на бомбардовање њене територије.
На састанку су истакнути успеси у одржавању заједничких антитерористичких маневара, између осталог на српечавању терористичких аката у ваздуху и реализацију пројекта припреме авганистанских пилота, мере за борбу против шверца наркотика и пиратерије, као и увежбавање система реаговања на природне и техногене катастрофе. Ове малсе ствари треба да послуже као почетак пуноправног стратешког партнерства. О њему ће бити речи и на следећем заседању Савета Русија-НАТО за годину дана у Чикагу.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















