Perspektive epohe kloniranja

Pre tačno 15 godina pojavila se čuvena ovca Doli. Uspešni eksperiment njenog kloniranja, izveden u laboratoriji škotskog naučnika Jana Vilmuta, postao je svetska senzacija. Klon ovce je izazvao buru emocija, negodovanja, strahova i razočaranja. Ali prava bomba za javno mnjenje bila je perspektiva kloniranja čoveka. Sporovi na tu temu ne jenjavaju ni danas.

Posle Doli pojavili su se klonovi raznih sisara: mačaka, pasa, konja, čak i primata. Današnji naučni nivo omogućava kloniranje i čoveka, tvrdi direktor Instituta na noosferna istraživanja i razrade Boris Režabek.

Naučni deo pitanja je jasan, ali njegova etička strana je mnogo složenija i dublja, nego što ponekad zamišljaju ljudi. Naš svet je prilično sumanut. I sasvim je moguće da će neki psihopata sa mnogo novca moći u tajnoj laboratoriji da klonira čoveka. Ali smisao u tome ne vidim nikakav.

Istraživanja na kloniranju čoveka su neprihvatljiva i zato što u procesu proba i grešaka može da se pojavi veliki broj nesavršenih klonova, tačnije osoba za raznim poremećajima. Osim toga, kloniranje je eksperiment. A eksperiment u kojem je ogledni kunić čovek, nedopustiv je bez slobodnog i dobrovoljnog pristanka. I to nije jedini problem moralnog karaktera. Upravo zato u mnogim zemljama sveta, između ostalog u Rusiji, kloniranje ljudi danas je zabranjeno.

Druga je stvar kultivisanje ćelija, čak i ljudskih tkiva, smatra Boris Režabek.

Nažalost, naše telo je podležno mnogim bolestima. I dešava se tako da organ mora da se zameni. Postoji čitava nauka – transplantologija. Ali dobiti materijal od donora ozbiljan je problem. Tu bujaju kriminalne pojave. Kada bukvalno ubijaju ljude kako bi dobili neki organ, prodali ga za ogromne pare.

Sa tačke gledišta nauke, klonirati bilo koji vid, bilo da je to muva, miš, konj, ovca ili slon, zanimljiv je zadatak. Ali etičku stranu pitanja treba da razmatra društvo u celini. Sasvim je moguće da će se klonirati nekakve izumrle životinje i to je za nauku stvar od ogromnog značaja.

Reproduktivno kloniranje već se aktivno primenjuje za stvaranje primereka poljoprivrednih i domaćih životinja sa jedinstvenim oslobinama. Ako se u Južnoj Koreji na carini koriste labradori dobijeni kloniranjem pasa sa posebno istančanim njuhom. Danas se pomoću ovog metoda čuvaju i retki vidovi životinja.

Što se tiče ovce Doli, ona je živela oko šest godina, dva puta manje nego što obično žive ovce. Ona je imala oboljenje pluća i teški artritis. Zvezda genetike morala je da bude uspavana da se ne muči. Ali 2007. godine Doli se ponovo rodila. Ovog puta od očuvanih ćelija ovce dobijena su odmah četiri zdrava klona. Oni su sasvim isti kao Doli, ali pri tome nemaju probleme koji su je pratili u životu. Klonovi ne pate od artritisa i bolesnih pluća. Četiri nove Doli su i danas žive i zdrave.