Перспективе епохе клонирања

Пре тачно 15 година појавила се чувена овца Доли. Успешни експеримент њеног клонирања, изведен у лабораторији шкотског научника Јана Вилмута, постао је светска сензација. Клон овце је изазвао буру емоција, негодовања, страхова и разочарања. Али права бомба за јавно мњење била је перспектива клонирања човека. Спорови на ту тему не јењавају ни данас.

После Доли појавили су се клонови разних сисара: мачака, паса, коња, чак и примата. Данашњи научни ниво омогућава клонирање и човека, тврди директор Института на ноосферна истраживања и разраде Борис Режабек.

Научни део питања је јасан, али његова етичка страна је много сложенија и дубља, него што понекад замишљају људи. Наш свет је прилично суманут. И сасвим је могуће да ће неки психопата са много новца моћи у тајној лабораторији да клонира човека. Али смисао у томе не видим никакав.

Истраживања на клонирању човека су неприхватљива и зато што у процесу проба и грешака може да се појави велики број несавршених клонова, тачније особа за разним поремећајима. Осим тога, клонирање је експеримент. А експеримент у којем је огледни кунић човек, недопустив је без слободног и добровољног пристанка. И то није једини проблем моралног карактера. Управо зато у многим земљама света, између осталог у Русији, клонирање људи данас је забрањено.

Друга је ствар култивисање ћелија, чак и људских ткива, сматра Борис Режабек.

Нажалост, наше тело је подлежно многим болестима. И дешава се тако да орган мора да се замени. Постоји читава наука – трансплантологија. Али добити материјал од донора озбиљан је проблем. Ту бујају криминалне појаве. Када буквално убијају људе како би добили неки орган, продали га за огромне паре.

Са тачке гледишта науке, клонирати било који вид, било да је то мува, миш, коњ, овца или слон, занимљив је задатак. Али етичку страну питања треба да разматра друштво у целини. Сасвим је могуће да ће се клонирати некакве изумрле животиње и то је за науку ствар од огромног значаја.

Репродуктивно клонирање већ се активно примењује за стварање примерека пољопривредних и домаћих животиња са јединственим ослобинама. Ако се у Јужној Кореји на царини користе лабрадори добијени клонирањем паса са посебно истанчаним њухом. Данас се помоћу овог метода чувају и ретки видови животиња.

Што се тиче овце Доли, она је живела око шест година, два пута мање него што обично живе овце. Она је имала обољење плућа и тешки артритис. Звезда генетике морала је да буде успавана да се не мучи. Али 2007. године Доли се поново родила. Овог пута од очуваних ћелија овце добијена су одмах четири здрава клона. Они су сасвим исти као Доли, али при томе немају проблеме који су је пратили у животу. Клонови не пате од артритиса и болесних плућа. Четири нове Доли су и данас живе и здраве.