Mona Liza i njeni ruski potomci

Ko je ipak pozirao velikom Leonardu da Vinčiju kad je stvarao najpoznatiji portret u istoriji čovečanstva – „Đokondu“?... U potrazi za odgovorom na ovo pitanje italijanski arheolozi su se prvo prihvatili lopata, a sad istražuju ostatke mogućeg modela velikog umetnika – Lize Gerardine del Đokonde. I ovde Rusija ima poseban povod da s velikim zanimanjem prati situaciju…

O Lizi Gerardini se ne zna tako mnogo. Sa 16 godina se udala za bogatog trgovca svilom Frančeska Bartolomea dol Đokonda, koji je obožavao mladu suprugu. Liza mu je rodila troje dece, a on joj je podario besmrtnost naručivši portret svoje žene od velikog umetnika. „Ona se proslavila samo zahvaljujući Leonardovom geniju,“ izjavljuju oni koji se skeptično odnose prema Lizi kao Leonardovom modelu. I za stručnjaka poznatog peterburškog muzeja „Ermitaž“ Tatjanu Kustodijevu nedavna ekshumacija na teritoriji bivšeg manastira Svete Ursule, gde je kako se smatra bila sahranjena Liza, izgleda u najmanju ruku čudno. Razmišljajući na ovu temu u intervjuu za „Glas Rusije“ Tatjana Kustodijeva se seća istorije. 

Ranije se ljudi nisu mnogo brinuli zbog toga ko je naslikan na portretu. Smatralo se da je to Đokondin portret. Na čemu se to zasniva? Prvi biograf italijanskih majstora Đorđo Vazari je ovaj portret opisao tako detaljno kao da ga je sam posmatrao poredeći ga s originalom. Čak i to da je govorio o trepavicama, koje rastu nejednako, o crvenilu oko oka… Sve bi to bilo ubedljivo ako se ne računa da je u vreme kad je Leonardo slikao ovaj portret – između 1503. i 1506. godine Vazari imao svega devet godina. Zbog toga nikako nije mogao da vidi Đokondu. Ponavljam, ljudi su se dugo bavili dešifrovanjem imena dame, prikazane na najpoznatijoj slici na svetu. Kao podstrek za sporove na ovu temu poslužio je jedan značajan događaj: 1911. godine portret je ukraden iz Luvra, izvesno vreme se nalazio u Italiji, ali je kasnije bio vraćen. Događaj je izazvao prilično jak utisak – imao je odjeka čak i u ruskoj književnost. Između ostalog, Vladimir Majakovski je pisao: „…mislio sam da ste vi Đokonda koju treba ukrasti! I ukradena je…“ Povodom toga ko je prikazan na slici izražavana su najrazličitija mišljenja, pojavila se masa verzija – svako je nudio ono što je želeo da vidi u portretu. Smatralo se da je to i sam Leonardo, koji je sebe ovekovečio u ovom liku, - eto neka suluda ideja…

Osim Đokonde po mišljenju Tatjane Kustodijeve, više ili manje ozbiljno se može razmatrati „kandidatura“ Konstance D’Avalos – voljene jednog od članova porodice Mediči.

Njoj je posvećen sonet u kojem je pominjano da je Leonardo navodno naslikao njen portret, - kaže istoričarka umetnosti. – Međutim, soneta je bilo više. Na primer, u drugom svojstvu kao Leonardov model se pominjala Čečilija Galerani. Danas je ova verzija odbačena: Čečilija je s 99-postotnom verovatnoćom ovekovečena na Leonardovom portretu „Dama s hermelinom“. Zatim su se predlagala imena Katerine Sforca, Izabele Dolerani. Što se tiče Mona Lize, bilo je čudno: ako je muž naručio portret žene, zašto je Leonardo odneo sliku u Francusku kad je otputovao 1516. godine i gde se portret nalazio prvo u zamku Fontenblo, a zatim u Luvru?!

Uostalom, ima ljudi koji su potpuno ubeđeni da je Leonardov model bila upravo Liza Gerardini. I upravo oni su krvno zainteresovani za najnovija istraživanja – u doslovnom smislu. To su italijanska kneginja Stroci i njene četiri kćerke – kneginje Irina i Natalija Stroci. Pre nekoliko godina istoričar i stručnjak za genealogiju Domeniko Savini pronašao je dokumenta, koja potvrđuju njihovo srodstvo s Lizom Gerardinom del Đokondom! On je izračunao da su mlade Strocijeve njeni potomci u 15. kolenu. Ali, između ostalog, kneginja Stroci je još i potomak ruskih emigranata! Njena kćerka Irina priznaje: „Mama i ja smo uvek pričale na ruskom i čitale smo ruske bajke, slušale rusku muziku, pevala sam romanse s bakom i s mamom. I mi smo pravoslavne.“

Predstavnice porodice Stroci imaju i svoje objašnjenje za Leonardov zagonetan postupak: zbog čega je odneo naručeni portret?... „Postojala su dva Lizina portreta, ali je drugi kasnije nestao,“ – tvrde one i kao dokaz navode zabeleške otkrivene u porodičnom arhivu. Upravo ova dokumenta su podstakla kneginju Stroci da počne da se bavi traganjem za nestalim portretom.

U međuvremenu samo ispitivanje DNK ostataka, koje su arheolozi pronašli može da potvrdi ili da opovrgne da je pronađen grob upravo Lize Gerardini… A s tačke gledišta naučnika-istoričara umetnosti, sve to i nije toliko važno. „Nije glavno ime, - uverena je Tatjana Kustodijeva, - već to što gledalac ima mogućnost da pogleda portret i bude prožet njegovom zagonetnošću, privlačnošću, koju poseduju svi Leonardovi radovi, i pre svega remek-delo „Đokonda“ poznato u celom svetu.