SB nije uspeo da razmotri situaciju na Kosovu

Situacija na Kosovu, gde su se desili oružani sukobi isprovocirani od strane prištinskih vlasti, ostaje napeta. Takvu ocenu dao je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić u Njujorku. On je doputovao ovamo u nadi da će SB UN uslišiti molbu njegove zemlje i da će se okupiti na vanredno zasedanje.

Bez obzira na zatovrene konsultacije, članovi SB nisu uspeli da se dogovore o razmatranju kosovskog problema. Srbija polazi od toga da međunarodna zajednica treba da deluje što je moguće brže, kako bi se izbegao recidiv nasilja. Da podsetimo da je stanje u severnom delu samoproglašene Republike Kosovo, gde uglavnom živi sprsko stanovništvo, naglo zaoštreno posle pokušaja policijskih snga da uzmu pod kontrolu administrativnu granicu sa Srbijom i carinske punktove. To je učinjeno po naredbi premijera Hašima Tačija. On je izmeđuostalog otpustio direktora Kosovske polcijske službe Rešata Malićija, koji je odbio da ispuni naredbu i da uputi pripadnike ROSA u srpske enklave. Uporedo sa tim treba uzimati u obzir da su međunarodne snage KFOR-a i tako kontrolisale strateške prelaze na severu. Paradoks situacije se sastoji u tome što čim se saznalo za policijsku akciju Pirštine, mirotvorci su napustili carinske prelaze oko kojih se povela oružana borba. Ali čim je situacija počela da izmiče Tačijevoj kontroli, a Srbi nisu imali nameru da gube poslednju nit koja ih vezuje sa domovinom, mirotvorci su se odmah vratili. I sada oni pripisuju rešavanje konflikta isključivo sebi.

Ipak istina izgleda malo drugačije. Upravo poziv presednika Srbije Borisa Tadića lokalnom stanovništvu da ne podleže provokacijama omogućio je da se izmeni eksplozivna situacija. Po rečima Borislava Stefanovića, glavnog pregovarača u ime Srbije sa samoproglašenom republikom Kosovo, važno je naći mirno rešenje problema carinskih prelaza i ne dozvoliti Prištini da ih uzme silom.

Pravde radi da istaknemo da su i Vašington i Brisel na rečima osudili dejstva Tačija. Ali posmatrači ističu da je on delovao upravo u toku njihove politike, usmerene na postepeno istiskivanje Srba sa Kosova. Prosto ove nedelje Priština je rešila da ubrza ovaj proces, smatra ekspert Instituta za slavistiku Georgij Engeljgardt.

Njihova politika svodi se na to da oni dosleno pritiskaju Beograd kako bi sve više političkih sfera bilo ustupljeno Prištini. Na primer, da sada Prištini bude data realna kontrola nad Severnim delom Kosova, koje je naseljeno Srbija i do sada je faktički bio pod kontrolom Beograda. Problem je u tome što je vojni potencijal Srbije sada prilično ograničen. I to očigledno daje zapadnim zemljama uverenje da one mogu bez ometanja na nameću svoje odluke.

Eksperti pesimistički ocenjuju perspektive rešavanja kosovskog problema u svetlu poslednjih događaja. Sada je važno obnoviti pregovarački proces između Beograda i Prištine. A u uslovima kada vlasti Kosova priređuju provokacije, svi kontakti se svode na nulu. Pa i nesposobnost članova SB da se okupe samo potvrđuje da Zapad nije spreman da da Tačija.